Kamerna opera za tri \u017eenska glasa, kamerni ansambl i elektroniku<\/em><\/p>\n Muzika i re\u017eija: Irena Popovi\u0107<\/p>\n Libreto: Jelena Novak<\/p>\n Kostimografija: Lina Lekovi\u0107<\/p>\n Video: Emil Petrov<\/p>\n U\u010desnici:<\/p>\n Olivera Ti\u010devi\u0107, sopran<\/p>\n Dubravka Draki\u0107, glumica<\/p>\n Sofija Ivanovi\u0107, de\u010dji glas<\/p>\n Ansambl Boka:<\/p>\n Tamara Jovanovi\u0107, flauta<\/p>\n Nenad Jovanovi\u0107, violina<\/p>\n \u017deljko Ivovi\u0107, violon\u010delo<\/p>\n Marina Miki\u0107, klavir<\/p>\n Sr\u0111an Pala\u010dkovi\u0107, perkusije<\/p>\n Irena Popovi\u0107, elektronika<\/p>\n dusko.miljanic@gmail.com; 067670488<\/p><\/div>\n \u010cekaju\u0107i svog supruga da se vrati iz plovidbe, Jacinta Kuni\u0107 iz Perasta izra\u0111ivala je goblen. Osim damasta i bisera razli\u010ditih boja, Jacinta je koristila i vlasi svoje kose za izradu goblena. Dugih 25 godina posve\u0107eno je vezla goblen nadaju\u0107i se da \u0107e do\u010dekati svog supruga koji se nikada nije vratio s plovidbe. Predanje ka\u017ee da je Jacinta izgubila vid vezu\u0107i goblen. Uvertiru karakteri\u0161e smjenjivanje burnih i intimnih odsjeka koji metafori\u010dno predstavljaju \u017eivot \u017eene koja u svom dubokom bolu ipak opstaje, neumorno i posve\u0107eno tkaju\u0107i goblen simbol svoje ljubavi prema \u010dovjeku koga nikada vi\u0161e ne\u0107e stresti. Kroz operu \u0107e nas voditi tri glasa: narator \u2013<\/p>\n glumica, operski glas i glas djevoj\u010dice, koji \u0107e kroz poetske slike ispri\u010dati jednu od najpotresnijih legendi Boke. Jacinta, kao narator danas, sje\u0107a se svog djetinjstva dok je bila djevoj\u010dica, a kao odrasla (operska pjeva\u010dica) ni ne sluti da \u0107e \u017eivot u zatvorenom svijetu svijetu. U libretu se smjenjuju pro\u0161lost i sada\u0161njost, san i java, a susre\u0107u se i najljep\u0161i stihovi \u017eenske poezije. Dugih 25 godine strepnje, \u010dekanja, is\u010dekivanja i samo\u0107e prati i kamerni ansambl Boka koji \u0107e, pored sviraju\u0107ih dijelova, imati i dionice koje se izgovaraju ili \u0161apu\u0107u, te tako postaju multipliciran glas Jacinte. Opera odmi\u010de od o\u010dekivanih impostiranih glasova i pretvara se u svojevrsni vapaj i glas svih bi\u0107a koja vjerno \u010dekaju.<\/p>\n \u201cOstrvo (Gospa od \u0160krpjela)<\/em> nije opera o doga\u0111aju, ve\u0107 o trajanju. Njen osnovni dramski materijal nije radnja, nego vreme. U sredi\u0161tu se nalazi Jacinta, \u017eena koja veze i \u010deka. Me\u0111utim, njeno \u010dekanje nije odre\u0111eno odsustvom mu\u017ea, ve\u0107 kvalitetom njenog prisustva u svetu.<\/p>\n Polazim od razumevanja \u010dekanja ne kao pasivnog stanja, ve\u0107 kao aktivnog oblika bivanja. U tom smislu Jacinta nije figura patnje, ve\u0107 figura pa\u017enje. Bliska je misli da je pa\u017enja naj\u010distiji oblik ljubavi. Dok veze, ona ne prekra\u0107uje vreme; ona ga oblikuje. Svaki ubod igle postaje \u010din upisivanja smisla u prolaznost.<\/p>\n Rediteljski postupak zasniva se na radikalnoj redukciji scenskog znaka. Pokret, pogled, dah i ti\u0161ina postaju osnovni gradivni elementi opere. Takav pristup proizlazi iz uverenja da intenzitet ne nastaje iz gomilanja sredstava, ve\u0107 iz njihove preciznosti. Kao \u0161to je Konstantin Stanislavski tragao za istinom scenskog postojanja, tako i ova opera nastoji da uspostavi stanje autenti\u010dnog prisustva, oslobo\u0111enog psiholo\u0161ke ilustracije i spolja\u0161nje dekorativnosti.<\/p>\n U tom smislu bliska je i promi\u0161ljanjima Antonin Artaud o pozori\u0161tu koje deluje ispod i izvan jezika, kroz ritam, energiju i gustinu prisustva. Zna\u010denje ne nastaje prvenstveno iz onoga \u0161to je izgovoreno, ve\u0107 iz onoga \u0161to se doga\u0111a izme\u0111u tela, glasa, prostora i ti\u0161ine.<\/p>\n Tri glasa ne predstavljaju tri lika, ve\u0107 tri vremenske ravni jedne svesti. Mladost, zrelost i starost postoje istovremeno, stvaraju\u0107i polifoniju se\u0107anja, iskustva i o\u010dekivanja. Time se linearno vreme suspenduje, a opera ulazi u prostor rituala. Ne zanima je razvoj doga\u0111aja, ve\u0107 produbljivanje stanja.<\/p>\n Tri glasa ne predstavljaju samo tri doba jedne \u017eene. Oni postepeno prerastaju u kolektivni \u017eenski glas, glas koji nadilazi biografiju Jacinte i postaje glas mnogih generacija \u017eena koje su \u010dekale, tkale, pevale, molile se i \u010duvale vreme. U tom smislu opera polazi od intimnog da bi dospela do univerzalnog.<\/p>\n U oblikovanju tog glasa mogu se prepoznati odjeci vokalnih poetika Laurie Anderson i Meredith Monk, posebno u razumevanju glasa kao prostora se\u0107anja, ritma i prisustva. Me\u0111utim, njegov najdublji izvor nalazi se u ritualnoj repetitivnosti uspavanki koje su pevale moja majka i baka. Ponavljanje ovde nije minimalisti\u010dki postupak u formalnom smislu, ve\u0107 arhai\u010dni \u010din pam\u0107enja. Kao u molitvi, uspavanci ili obredu, ponavljanje ne proizvodi identi\u010dno, ve\u0107 postepeno menja stanje svesti. Ono ne vodi naraciji, ve\u0107 kontemplaciji. Minimalizam se zato u ovoj operi ne pojavljuje kao estetski cilj, ve\u0107 kao posledica rituala.<\/p>\n Scenski prostor nije realisti\u010dki prikaz ostrva. Ostrvo se pojavljuje kao metafizi\u010dki pejza\u017e \u2014 mesto izme\u0111u kopna i mora, prisustva i odsustva, \u017eivota i se\u0107anja. Kao \u0161to je Gospa od \u0160krpjela vekovima gra\u0111ena kamen po kamen, tako se i Jacintin identitet gradi iz niza gotovo nevidljivih gestova vernosti.<\/p>\n Ti\u0161ina u ovoj operi ima jednaku dramatur\u0161ku vrednost kao i muzika. Ona nije praznina izme\u0111u zvukova, ve\u0107 prostor u kojem postaje \u010dujno vreme. Ova opera veruje ideji Peter Brook da se su\u0161tina pozori\u0161ta ne nalazi u sredstvima, ve\u0107 u prisustvu. Zbog toga se scenski jezik neprestano kre\u0107e prema redukciji. Kada se ukloni sve \u0161to je suvi\u0161no, ostaju telo, glas, dah i vreme. Upravo u tom prostoru elementarnog susreta izme\u0111u izvo\u0111a\u010da i publike nastaje mogu\u0107nost kontemplacije. \u010cekanje tada prestaje da bude radnja i postaje iskustvo.<\/p>\n Ostrvo (Gospa od \u0160krpjela)<\/em> ne poziva publiku da prati pri\u010du, ve\u0107 da iskusi trajanje. Da bude sa Jacintom u vremenu koje nije usmereno ka cilju, ve\u0107 ka punini postojanja.<\/p>\n To je opera o \u010dekanju koje nije nedostatak, nego izbor. O \u010dekanju koje nije bol zbog odsustva, ve\u0107 svesna odluka da se ostane veran prostoru, se\u0107anju i ljubavi. Jacinta ne postoji zato \u0161to neko treba da se vrati. Ona postoji zato \u0161to je sposobna da ostane.<\/p>\n U toj sposobnosti ostajanja, u tom tihom i postojanom \u010dinu prisustva, nalazi se eti\u010dko i estetsko jezgro ove opere. Kao \u0161to se goblen stvara jednim ubodom igle, a ostrvo jednim kamenom, tako se i \u017eivot gradi od gotovo nevidljivih \u010dinova trajanja. Upravo tim \u010dinovima posve\u0107ena je ova opera.<\/p>\n Iren Popovi\u0107, kompozitorka i rediteljka<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":77673,"menu_order":0,"template":"","meta":[],"tags":[],"event_type":[187],"event_type_2":[],"class_list":["post-78033","ajde_events","type-ajde_events","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","event_location-tvrdjava-mogren","event_type-muzika","description-off"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/ajde_events\/78033","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/ajde_events"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/ajde_events"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/77673"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78033"}],"wp:term":[{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78033"},{"taxonomy":"event_type","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/event_type?post=78033"},{"taxonomy":"event_type_2","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/event_type_2?post=78033"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/gradteatar.me\/wp-content\/uploads\/2026\/06\/vizual-perast-1024x686.jpg\")
Ostrvo i ja, Jacinta<\/strong><\/h1>\n
Ne\u0161to kao ili poput \u201cRediteljska eksplikacija\u201d<\/strong><\/h3>\n