Trenutno, teret re\u0161enja je ve\u0107i na \u017eenama, nego na mu\u0161karcima, jer su one na potezu i trebalo bi da preuzmu odgovornost, isti\u010de reditelj Igor Vuk Torbica<\/p>\n
Zbog \u010dega ste izabrali Lorkin tekst za iscenaciju?<\/p>\n
-\u010cesto svoj rad delim na diptihe i trilogije. \u201eKrvave svadbe\u201c su nastavak onoga \u0161to sam po\u010deo sa \u201eCarstvom mraka\u201c. Nazvao sam to Ruralna trilogija, onako kako je svoju trilogiju nazvao Lorka. Ti tekstovi se zasnivaju na ruralnim temama i miljeima. Osim te \u010dinjenice i mog vi\u0111enja na\u0161e sredine kao rudimentarno ruralne, bez obzira na neke prednosti koje imaju ruralne sredine, u njihovom centru je pitanje kako se pro\u017eimaju patrijarhat i matrijarhat i na kojoj strani je pozicija mo\u0107i. Verujem u to da nema politi\u010dkijeg pitanja od onog koji se svodi na mu\u0161karca i \u017eenu.<\/p>\n
Na \u0161to konkretno mislite?<\/p>\n
-To je odnos iz koga sve proizilazi. Bez obzira na to \u0161to se govori da je predstava \u201eKrvave svadbe\u201c o ljubavi, mr\u017enji, osveti i tako dalje, mene ne zanima nijedna od tih situacija, ve\u0107 ne\u0161to drugo, ali dozvoljavam da drugi vide sadr\u017eaj koji meni nije blizak. U ovom tekstu zanimalo me je dana\u0161nje paradoksalno odr\u017eavanje osovine patrijarhatai to upravo na \u017eenama. Trenutno, teret re\u0161enja i odgovornosti je ve\u0107i na \u017eenama, nego na mu\u0161karcima, jer su one na potezu i trebalo bi da preuzmu odgovornost. Ne\u0161to je politi\u010dki oti\u0161lo k vragu u tom odnosu, u njegovoj reverzibilnosti, u tome ko odr\u017eava koji od tih principa. U tome je i slede\u0107i, nu\u017eni i veliki istorijski korak. Ravnopravnost \u017eenama bila je dozvoljena tek kada su prihvatile duboko mu\u0161ka pravila, tako da od \u017eenske energije i kreacije, zapravo, jo\u0161 uvek ni\u0161ta nismo videli.<\/p>\n
Ipak, izgleda da ima nade jer na to, \u010dini mi se, ukazuje optimisti\u010dni kraj predstave…<\/p>\n
-Taj optimizam niko nije primetio. Ta slika priziva duhovno verovanje, ali ne u religijskom, nego u transcedentalnom smislu. To jeste prizivanje na akciju i kulturolo\u0161ki \u0161ok da \u017eene preoblikuju dru\u0161tvo i da uvide gde su najskriveniji \u010dvorovi oko\u0161talog dru\u0161tva, jer ideja o takvom dru\u0161tvu nije njihova. I one gre\u0161e, stvaraju\u0107i, na kraju krajeva, ratoborno dru\u0161tvo.<\/p>\n
U svemu tome, prati nas ili nas sapli\u0107e tradicija. Imamo li snage da se suo\u010dimo sa sopstvenim demonima i mitovima?<\/p>\n
-U svom radu \u017eelim da se \u0161to vi\u0161e odmaknem od ideograma i jednostavnih politi\u010dkih stavova, u smislu jasnog ideolo\u0161kog opredeljenja. Va\u017eno mi je to da otkrivam na koji na\u010din se arhetipi i principi ogledaju u dana\u0161nje vreme, da izazivam aluzije i pozivam publiku na jednu drugu vrstu putovanja i analize i na kraju krajeva, u\u017eivanja u delu i percipiranju te stvarnosti. Potreban nam je kompleksniji na\u010din mi\u0161ljenja, ali nisam optimisti\u010dan da je to uop\u0161te mogu\u0107e. \u017divimo u vremenu koje to demantuje, jer sve svodimo na brza re\u0161enja. Standardizujemo vlastite \u017eivote na principima neslu\u0107enih ekonomi\u010dnosti i jednostavnosti. Ne mislim da ekonimi\u010dnost i jednostavnost nisu dobra svojstva, ali problem je u tome kada oblik mi\u0161ljenja postane tr\u017ei\u0161na disciplina.<\/p>\n
Je li to mo\u017eda poziv da se pozori\u0161te vrati \u010doveku ili ukazivanje na to \u010dime bi danas trebalo da se bavi?<\/p>\n
-Ne bih bio radikalan u tome \u0161ta bi pozori\u0161te trebalo da bude i drago mi je da u njemu ima toliko razli\u010ditosti. Ali, sigurno bi bio izazov da usvajamo neku vrstu nove, kako bih rekao, plemenite patetike i da se ne stidimo emocija, da prona\u0111emo na\u010dine da prevazi\u0111emo cinizam iz prethodnog veka i da na\u0111emo sebi pravo da patimo, ose\u0107amo, gledamo, volimo, gre\u0161imo, ali bez podrugljivosti. To je jedini princip na osnovu koga mo\u017eemo da sagledamo kompletno svoje postojanje. Bivaju\u0107i superiorni, \u0161to je \u201eko\u0161uljica\u201c cinizma, s kojim smo slo\u017eili maske i odbrane, ostali smo ua\u017esno otu\u0111eni i sami. Svi smo u nekom strahu, vrlo umorni, usamljeni i bojimo se da ka\u017eemo jedni drugima \u0161ta ose\u0107amo.<\/p>\n
O nagradama<\/p>\n
Pre neki dan dobili ste nagradu \u201eGrad teatar\u201c za doprinos pozori\u0161tu i za izuzetno promi\u0161ljeno, temeljno i nekonvencionalno \u010ditanje i uprizorenje \u201eKrvavih svadbi\u201c. Nagra\u0111ivani ste i ranije, a neke nagrade ste i odbili. Kakav je Va\u0161 odnos prema nagradam?<\/p>\n
-Nisam o tome razmi\u0161ljao. Neke nagrade jesam odbijao, zbog estetskih, a nekad i politi\u010dkih neslaganja. Nisam neko ko bi po svaku cenu prihvatio nagradu i za to se \u010dulo, pa me, dan pre dodele, pitaju da li prihvatam tu nagradu. Nagrade zna\u010de onog trenutka kad vam zna\u010di mesto, prostor i ljudi koji vam ih dodeljuju. Nekada ho\u0107ete da pripadate negde i prihvatite nagradu, nekada ose\u0107ate da vas kupuju ili je nagrada neka vrsta kredita, a nekada je to zaista nagrada. Ne mislim da su i one presudne, ali ima sjajnih kolega koji ih nisu dobijali, iako zaslu\u017euju svu pa\u017enju ovog sveta.<\/p>\n
N.K.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Trenutno, teret re\u0161enja je ve\u0107i na \u017eenama, nego na mu\u0161karcima, jer su one na potezu i trebalo bi da preuzmu odgovornost, isti\u010de reditelj Igor Vuk Torbica Zbog \u010dega ste izabrali Lorkin tekst za iscenaciju? -\u010cesto svoj rad delim na diptihe i trilogije. \u201eKrvave svadbe\u201c su nastavak onoga \u0161to sam po\u010deo sa \u201eCarstvom mraka\u201c. Nazvao sam…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":55534,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[229],"tags":[],"class_list":["post-56908","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva-novosti-2018-en","category-229","description-off"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56908","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=56908"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56908\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":59465,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56908\/revisions\/59465"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/55534"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=56908"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=56908"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=56908"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}