Centralni doga\u0111aj 32. Grada teatra bila je premijera \u201eKrvavih svadbi\u201c Federika Garsije Lorke, u re\u017eiji Igora Vuka Torbice, \u0161to je sugerisano ve\u0107 samim naslovom pod kojim se ovog leta odvija festival, \u201eKad se pojavi mjesec…\u201c, preuzetim iz motiva dela velikog \u0161panskog i evropskog pesnika.<\/p>\n
I mada bi se naslutilo da je ovaj \u201ezaokret\u201c prema teatru poezije Torbica napravio inspirisan Mediteranom i svojom prvom re\u017eijom na budvanskom festivalu, on se, zapravo, neposredno pred ovaj poziv, kako ka\u017ee za \u201eDanas\u201c, vratio prou\u010davnaju filmova i svetova \u010carlija \u010caplina.<\/p>\n
– Do Lorke me je dovela jedna \u010caplinova re\u010denica u \u201cVelikom diktatoru\u201d, gde on dr\u017ei govor i ka\u017ee: \u201cSuvi\u0161e mislimo, a premalo ose\u0107amo\u201d. Mnogi bi me sada pitali kakve veze imaju \u010caplin i njegova umetnost sa Lorkom, jer se na prvi pogled \u010caplinov slepstik-humor i Lorkin poetski svet u malo toga mogu upore\u0111ivati. Ali, na drugi pogled, ili na moj drugi pogled, ispod \u010caplinovih telesnih ske\u010deva uvek je izbijala jedna jednostavna, prosta i ne\u017ena poetska istina. Tako sam do\u0161ao do Lorke, jer je on jedan od retkih autora koji je uspeo preneti svoj pesni\u010dki jezik u teatarske okvire, a s druge strane, dugo je zapostavljan na pozori\u0161nim scenama ovih na\u0161ih geografskih prostora. Jer, ja sam \u010dovek koji je pod stalnom \u017eeljom da upravo zapostavljene tekstove, malo te\u017ee tekstove, koji iz dana\u0161njeg pogleda mo\u017eda ne komuniciraju, koji nemaju toliki i ne tako u\u010destali scenski \u017eivot, vratim u pozori\u0161te. Nekako me uvek vodi upravo ta potreba da i pred sebe, i pred publiku, stavim izazov. Odnosno, da je pozovem pred ne\u0161to neo\u010dekivano. Zato mi je uvek zanimljivo to povezivanje klasike i dana\u0161njeg vremena, iako to povezivanje nije tematsko, ili nije nu\u017eno tematsko, \u010dak ni problmsko u nekom klju\u010dnom smislu, nego je ono pitanje potrebe.<\/p>\n
\u0160ta je sada pitanje potrebe o kojoj bi pozori\u0161te moglo da govori?<\/p>\n
-Za mene je to dopu\u0161tanje emocija, zapravo, da dozvolimo da ne\u0161to \u0161to je eteri\u010dno i poetsko, a \u0161to ve\u0107 po sebi ima pra\u0161inu koju mu je bacio na\u0161 savremeni cinizam, da se ta pra\u0161ina skloni i da poeziji damo \u0161ansu. Mislim da je snaga emocija u ljudskom \u017eivotu, a na sceni posebno, velika. Ali, ono \u0161to mi jesmo napravili sami sa sobom i jedni pred drugima jeste, da smo opseg emocija skratili i smanjili na asplutno najmanji broj. Danas je cinizam preovladavaju\u0107i u svima nama, prepoznajem ga i u sebi, i on nam diktira da ne budemo iskreni, da ne budemo pateti\u010dni, da ne budemo naivni, i da ne pokazujemo emocije ni onda kada ih imamo. Mi, zapravo, civilizacijski potiskujemo emocije, i kao \u0161to po\u010dinjemo gubiti razliku od kulture do kulture, tako standardizujemo i \u010doveka u opsegu njegovih emocija, i onog \u0161to bi on morao misliti, ose\u0107ati, govoriti i hteti. Postoji ona \u010duvena lista 505 prideva koju je Harvard radio, na kojoj vidimo promene u kategorijama kako su ljudi ocenjivali njihovu va\u017enost. Pohlepa je, recimo, pre desetak godina bila na nekom tristotom mestu, a danas je na dvadesetom, i to kao ne\u0161to po\u017eeljno. Iskrenost je bila me\u0111u prvih deset, danas je iza stotog mesta.<\/p>\n
Koliko je to pesni\u010dko ose\u0107anje sveta, iliti teatar poezije, uop\u0161te danas prisutan?<\/p>\n
-I kada jeste prisutan, bolje da ga nije. Mislim da se jednostavno radi o slede\u0107em \u2013mi smo civilizaciojski u takvoj vrsti treninga, asocijacija i jezika, da se kroz SMS poruke i dru\u0161tvene mre\u017ee taj na\u0161 jezik sve vi\u0161e i vi\u0161e sa\u017eima. Samim tim i na\u0161e aoscijacije postaju manje metaforio\u010dne, kreativne, a krajnje prakti\u010dne. U takvom vremenu, vremenu prakti\u010dnosti i standardizovanjem svega – odnosa, \u017eivota, ljudi, vi zapravo nemate vremena \u201cStati i gledati zvezde\u201d, kako je nazvana jedna zbirka poezije. Jer, celi ritam vas tera na egzaktnost, na brzinu, na stra\u0161nu koli\u010dinu protoka informacija u sekundi. A poezija je uvek poziv da se do\u0111e na ostrvo ose\u0107anja, da se oseti neizgovoreno, ili da ono \u0161to svi osete ostane zaklju\u010dano, i da se nikom ne govori.<\/p>\n
Da li jo\u0161 uvek ima ljudi koji bi, kao junaci Lorkinih \u201cKrvavih svadbi\u201d, \u010ditav \u017eivot zalo\u017eili za jednu no\u0107 ljubavi i strasti, bez obzira na posledice?<\/p>\n
-Ne mogu ba\u0161 radikalno da tvrdim da danas nema te vrste ljudi i te vrste strasti. Ali, ono \u0161to odgovorno mogu da ka\u017eem jeste da one nisu dominanta u onom smislu kao apsolutno prepu\u0161tanje strastima, zato \u0161to i kad govorimo o najve\u0107em iracionalnom, mi zapravo \u017eivimo u doba krajnje racionalsnoti. Ona nas tera da \u010dak i ljubav, i strast, i takve stvari i pojmove revaloriliziramo, i da ih gledamo na drugi na\u010din, civilizacijski, a ne na na\u010din na koje su bile gledane u vremenima pre nas. Sigurno je da mi jesmo civilizacija koja uvek, ve\u010dno, ima autokorekciju onoga \u0161to misli i osje\u0107a, i ima cenzuru, i autocenzuru, i zakone, kako to Lorka u svom \u201cCiganskom romansijeru\u201d naziva \u201csila \u017eandarmerije\u201d. Naravno, on to ne misli doslovno, na policajce koji hodaju po ulicama, nego na tu silu dr\u017eave, silu ustrojstva, da bi nas u\u010dinili manje osetljivim, i da bismo bili puni cinizma. Samim tim, cinizam je jedna zanimljiva, ali kastraciona disciplina, i takvi smo postali kao civilizacija. Ne dozvoljavamo sebi ni da budemo emotivni, ni da imamo padove. A i kada padnemo, sve te stvari sada ra\u010dunaju kao pre\u017eivi, digni se i kreni dalje, nema\u0161 prava na pad.<\/p>\n
Pored te fatalne ljubavi, kod Lorke, u tom ratni\u010dkom, patrijarhalnom svetu, i \u201cMesec sanja osvetu\u201d. Koliko je pitanje osvete i opro\u0161taja tema broj jedan na ovom na\u0161em prostoru?<\/p>\n
-Mesec je lament pesnika, ono \u0161to dolazi kao neminovno, Mesec je melanholija, prolaznost \u017eivota, vladar smrti, i mislim da on samo vr\u0161i svoju prirodnu funkciju. Majka u predstavi tra\u017ei osvetu u trenutku su\u017eenja svesti i stra\u0161nog pritiska dru\u0161tva, jer je osveta tu obi\u010daj, ne mogu re\u0107i tradicija, ali jeste nekakav tok. Na\u017ealost, i kod nas se radi o pritisku dru\u0161tva i na\u0161ih politi\u010dara koji stalnim iskopavanjem istorije teraju narod na mr\u017enju i osvetu. Stvorene su \u010ditave propagandne ma\u0161inerije koje stalno odr\u017eavaju latentno stanje nekakvih me\u0111unacionalnih sukoba, jer je potrebno da se stalno radi distinkcija izme\u0111u kultura, \u010dak i ovih na\u0161ih malih, i mi smo stalno, zapravo, regrutovani u neku vrstu koncentracije na \u201cspoljnog neprijatelja\u201d. Politi\u010dari nam, zapravo, odvra\u0107aju pa\u017enju od\u00a0 su\u0161tinskih stvari koje \u010dine na\u0161e \u017eivote i na\u0161u egzistenciju, a to su na\u0161a propala dru\u0161tva u svakom smislu.<\/p>\n
Za\u0161to ta pri\u010da, ma koliko bila fabrikovana i populisti\u010dka, ovde ipak uspe\u0161no nalazi toliko mnogo pristalica me\u0111u svim narodima?<\/p>\n
-Ona je posledica jednog op\u0161teg mentocita koji se vr\u0161i nad narodima, jer politi\u010dari ovde ne znaju pridobiti glasa\u010de na principu dobrih ideja i programa, i na principu \u017eelje stvaranja jednog napretka u dru\u0161tva, jer niti imaju taj program, niti te \u017eelje, i onda se \u201cpatriotski\u201d preporu\u010duju stvaraju\u0107i i konstrui\u0161u\u0107i \u201cspoljne neprijatelje\u201d. Tako onda imate \u201cbliskost\u201d nekih naroda po tome \u0161to imaju istog zajedni\u010dkog \u201cneprijatelja\u201d, i tu se onda svi slo\u017ee. Jer, narod treba dr\u017eati u stalnom strahu i u stalnoj potrebi za, ako ne samom krvlju, onda barem za stanjem u kojem ja poru\u010dujem spreman sam. To je ovo \u0161to \u010ditamo poslednjih meseci u nekim stranim medijima, da \u0107e Balkan, na\u017ealost, ponovo na ovaj ili onaj na\u010din da u\u0111e u vrstu ratnog ili gra\u0111anskog sukoba, ne znam sada doslovce, ali moram da priznam da, ako nastavimo u ovim smerovima politi\u010dki gledano, da me ne bi \u010dudilo da to zaista i bude epilog.<\/p>\n
Na \u010demu se, zapravo, zasniva politika na ovim na\u0161im prostorima?<\/p>\n
-Jednostavno re\u010deno, ovde politika nije biranje programa, partija i lidera koji \u0107e kona\u010dno doneti boljitak, nego je osveta. Evo, recimo, konkretno za Srbiju govorim – Vu\u010di\u0107 i njegova stranka, kada su prvi put osvojili vlast, nisu toliko zaista bili podr\u017eani u o\u010dima svojih bira\u010da, barem ne ogromnog dela, koliko je bila sama strast da se kazne oni prethodni. Odnosno, bira\u010dima je prethodna garniture jednako bila ogavna, i na\u0161 problem je taj \u0161to mi imamo jako mali broj, pre svega, \u010dasnih ljudi, a samim tim i dobrih politi\u010dara. Mi imamo dobre politi\u010dare kada shvatimi da su dovoljno mudri da nas \u201cvoze\u201d i \u201cleraju\u201d, ali imamo malo humanista, i malo onih koji su zaista pokreta\u010dka sila po\u0161tenja, napretka, i na kraju krajeva, stvaranja dru\u0161tva. Mislim da mi nemamo dru\u0161tvo, i da ga nikada nismo ni stvorili.<\/p>\n
Da li mi u Srbiji uop\u0161te znamo \u0161ta je dru\u0161tvo?<\/p>\n
-Kad ka\u017eem dru\u0161tvo, mislim na ljude, na naciju dovoljno zrelu da zna da su ti politi\u010dari samo jedna birokratska jedinica, i da je, zapravo, prava odgovornost u njima. Da je na nama, na\u0161oj odgovornosti, ose\u0107anju i preuzimanju odgovornosti klju\u010d. U tom smislu, kada bi se osetila snaga te vrste, kada bi se pojmovi gra\u0111anskog zaista iskristalizirali, kada bi se znali pojmovi \u0161ta je direktna demokratija, kada bi jednostavno dru\u0161tvo radilo za boljitak, ne mog WC-a, nego kanalizacije svih oko mene, mi bimo tada shvatili da politi\u010dari imaju tako malo manevarskog prostora da bilo \u0161ta rade u na\u0161im \u017eivotima.<\/p>\n
Pre nekoliko ve\u010deri, na simpozijumu Grada teatra izjavili ste da biste se ose\u0107ali pora\u017eenim kada bi se ime Aleksandra Vu\u010di\u0107a pomenulo u nekoj va\u0161oj predstavi. U kom smislu bi za vas to bio poraz?<\/p>\n
-U jednostavnom, zato \u0161to ni\u0161ta kod Vu\u010di\u010da nije dovoljno fascinantno da on zaslu\u017euje scenu. Drugo, mislim da povri\u0111euje teatar ta vrsta dnevnog doskakanja na date prilike ili na date ljude. I tre\u0107e, radi se o mom ukusu – zaista ne bih voleo da neko izgovori ime, ne samo Vu\u010di\u0107a, nego mnogih iz aktuelne vlasti, ili iz prethodnih vlasti. Ali, druga je stvar sa\u010dekati da sagledamo \u010ditav Vu\u010di\u0107ev period. Odnosno, da Vu\u010di\u0107 jednog dana, silom biolo\u0161kog sata nestane, i da onda mo\u017eemo pogledati na njegov \u017eivot, do\u0107i do nekih \u0161irih zaklju\u010daka o tom \u010doveku i o strukturi njegove li\u010dnosti. Mislim da bi se onda ne\u0161to moglo napraviti, bilo predstava, bilo film, ako on zaista bude odveo stvari u neku vrstu krajnosti. A mogu\u0107e je da \u0107e taj \u010dovek oti\u0107i u izvesnu vrstu karjnosti, i u tom smislu zaslu\u017eio bi jedno delo koje bi bilo opomena ljudima kako treba paziti i ozbiljno razmi\u0161ljati o tome za koga glasa\u0161. Mislim, zapravo, da on ne\u0107e,\u00a0 i da nikada ne bi si\u0161ao sa vlasti u nekom smislu pacifisti\u010dkog odlaska, i verujem da nas tu \u010deka jedna vrlo te\u0161ka borba.<\/p>\n
Poznato je u istoriji da se uvek, kada treba da se \u201cisporu\u010di\u201d deo teritorije neke zemlje, pregovara sa \u201cdesnim\u201d, iliti \u201cpatriotskim\u201d politi\u010dkim snagama te dr\u017eave, jer narod nekako lak\u0161e \u201cproguta\u201d takve situacije. Da li ulogu zapada u Srbiji danas treba gledati i u tom smislu?<\/p>\n
-Mislim da mi u nekom smislu jesmo stalno rukovo\u0111eni spoljnim intersima, i iluzorno je \u017eiveti u toj iluziji i smatrati da nama zapad \u017eeli dobro. Zapad je jedan koncern, jedna firma koja mora poslovati samo vlastitu dobit. Znam pri\u010de da su postojali permanentni trenuci u onom nekada\u0161njem re\u017eimu na\u0161e zajedni\u010dke dr\u017eave da se \u0160e\u0161elj smesti u zatvor. Ali, u to isto vreme prodirao je zapad i odre\u0111eni ljudi koji su se nalazili u tada\u0161njoj Jugoslaviji u ime zapada, koji su pozivaju\u0107i se na ljudska prava tra\u017eili da \u0160e\u0161elj ne bude zatvoren. I sada vidite paradoks te zapadne demokratije i njen cinizam – dozvolite prostor jednom monstrumu da raste i da buja, i da napravi ono \u0161to \u0107e tek napraviti, a neki rigidniji sistem bi ga ve\u0107 odavno stavio iza re\u0161etaka.<\/p>\n
Boris Karanovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n
Stanje haosa<\/p>\n
Da li nam i ta politika osvete koju negujemo iznova dokazuje da ljudi u Srbiji ipak imaju kratko pam\u0107enje, s obzirom na to da je sa politi\u010darima koji personifikuju dana\u0161nju vlast -Aleksandar Vu\u010di\u0107, Tomislav Nikoli\u0107, Ivica Da\u010di\u0107\u2026, Srbija 90-tih godina do\u017eivela najve\u0107e tragedije, gubitke, i najve\u0107u sramotu u svojoj istoriji?<\/p>\n
-Mislim da to nisu zaboravili, ali ovi drugi, demokrate, oni su \u00a0su obe\u0107ali ne\u0161to drugo, i ljudi su zaista startovali svoje nade. I kad vam neko sru\u0161i nade, vi u\u0111ete u direktno stanje haosa. A ja mislim da u stanju haosa \u017eelite da gledate kako planeta gori, odnosno, kako sve ide dovraga. Nikoli\u0107 i Vu\u010di\u0107 su, pre svega, doveden na vlast na takav na\u010din – cinizmom ljudi, nepoverenjem onih koji nisu iza\u0161li na izbore da ne\u0161to zaista dobro mo\u017ee da se desi, \u017eeljom da se kazne oni koji su izneverili njihova o\u010dekivanja. A onda su dobili jednog autokratu na mesto premijera, a danas predsednika dr\u017eave, pa \u0107emo videti \u0161ta \u0107e se dalje doga\u0111ati.<\/p>\n
14.08. – Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Centralni doga\u0111aj 32. Grada teatra bila je premijera \u201eKrvavih svadbi\u201c Federika Garsije Lorke, u re\u017eiji Igora Vuka Torbice, \u0161to je sugerisano ve\u0107 samim naslovom pod kojim se ovog leta odvija festival, \u201eKad se pojavi mjesec…\u201c, preuzetim iz motiva dela velikog \u0161panskog i evropskog pesnika. I mada bi se naslutilo da je ovaj \u201ezaokret\u201c prema teatru…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":55553,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[229],"tags":[],"class_list":["post-56931","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva-novosti-2018-en","category-229","description-off"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56931","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=56931"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56931\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":59509,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56931\/revisions\/59509"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/55553"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=56931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=56931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradteatar.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=56931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}