Galeb

Narodno pozorište, Sombor

Anton Pavlovič Čehov

Galeb

Prevod: Kiril Taranovski
Režija i adaptacija: Milan Nešković
Scenografija: Marija Kalabić
Kostimografija: Biljana Grgur
Kompozitor i autor songova: Duda Buržujka
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Scenski govor: Saša Latinović

Igraju: Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Stefan Beronja

Riječ reditelja

Dugo imam želju da se bavim „Galebom“ kao komedijom istražujući zašto je to podnaslov drame, s obzirom na to da se mnogi ljudi nakon čitanja zapitaju zašto je Čehov to nazvao komedijom i šta je tu smešno. Ova drama mi daje prostora da preispitujem stvari koje me zanimaju kao reditelja: Gde živi žanr? Na sceni ili u glavi gledaoca?

Gotovo u svakoj glumačkoj školi koju poznajem, ne samo kod nas nego i širom sveta, u nekom trenutku se rade scene iz ovog dela, te sam tako i ja kao profesor glume na akademiji, zajedno sa prethodne tri generacije studenata, istraživao i čitao ovaj komad na različite načine. Mogu slobodno da kažem da su mi taj rad i iskustvo bili najbolja i najvažnija literatura pri radu na ovoj predstavi. Hvala vam dragi studenti.

Međutim u „Galebu“, ima još nešto meni blisko i važno: to je priča o ljudima koje ja poznajem i koji me okružuju. Od nastanka „Galeba“ je prošlo skoro 130 godina, svet se promenio na mnogo načina, ali ljudski odnosi, slabosti, karakteri – ne. Sebičnost, razmaženost, sujeta, pogrešni odabiri, velike i male strasti i traganje za ljubavlju, onom istinskom između majke i deteta, kao i ljubavnika – sve to isto i ja i svi mi danas imamo oko sebe, živimo to i sa tim ljudima, mi smo ti ljudi.

Činjenica da je Narodno pozorište Sombor imalo sluha i hrabrosti da mi dopusti da postavljam sva pitanja i bavim se studiozno i intimno ovom dramom, samo potvrđuje da je taj teatar jedan od poslednjih bastiona odbrane one prave i čiste pozorišne umetnosti koja dopušta istinsku slobodu, koju verovatno i galeb oseća u letu. Ovo je moja treća režija u Narodnom pozorištu Sombor i definitivno mogu reći da, iako se često osećam kao trgovački putnik razapet između studenata i gradova u kojima režiram, opet u ovom pozorištu pronalazim potpunu istraživačku slobodu, mir i uvek grupu posvećenih zaverenika koji se tokom dva meseca upuštaju u borbu sa neizvesnim krajem. Ima li veće radosti od takvog poverenja? I nek je zbog toga slava pozorištu.

Milan Nešković

www.npozoristeso.co.rs