Milica Vučković

Smrtni ishod atletskih povreda

Moderator: Nikola Nikolić

Milica Vučković je rođena 1989. godine u Beogradu. Završila je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti, na kojem je odbranila doktorat. Članica je umetničkog udruženja ULUPUDS, od 2014. godine sa statusom samostalnog umetnika, i ima iza sebe preko deset samostalnih slikarskih izložbi.

Prvu knjigu, zbirku kratkih priča Roj, objavila je 2014. Za Jedu ljudi i bez nogu dobila je 2017. prvu nagradu na konkursu za kratku priču „Biber“. Godine 2020. našla se u finalu na konkursu FEKP, takođe za kratku priču. Svoj prvi roman Boldvin objavila je 2018. i on je ušao u najuži izbor za Vitalovu nagradu, kao i za nagradu „Biljana Jovanović“. Za roman Smrtni ishod atletskih povreda dobila je Vitalovu nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku objavljenu u 2021. godini. Roman je bio i u užem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“.
Vučković piše i prozu i poeziju, pesme su joj objavljene u nekoliko književnih časopisa kao što su Fantom slobode, pančevački Rukopisi, Povelja, Sent.

Živi i radi u Beogradu i Herceg Novom. Uvek sedi u ćošku.

Nikola Nikolić je rođen 1989. godine u Podgorici. Završio je Fakultet političkih nauka Univerziteta Crne Gore. Na istom fakultetu odbranio je magistarsku tezu o kvislinškim režimima. Objavio je tri romana: „Čvor“ (2011), „Meandar“ (2014) i „Sirene za uzbunu“ (2019), kao i zbirku priča „Atakama“ (2016). Koautor je knjige „Dnevnik 2020“, sa još petoro autora iz ex yu zemalja (Luiza Bouharaoua, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić, Lana Bastašić, Dijana Matković), koja je objavljena u Hrvatskoj, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji. Kourednik je knjige „Ko je ko u dijaspori Crne Gore – nauka“ (2013).

Priče objavljuje u crnogorskim i regionalnim časopisima i na portalima za književnost (Art, Ars, Zarez, Kritična masa, Strane, Libra libera, Prosvjeta, Best Book, Beogradski književni časopis, Čovjek-Časopis). Piše književnu kritiku (Vijesti, portal Glif). Autor je 80-ak blogova na portalu Vijesti (izmeću 2012. i 2018).

Dobitnik je nagrade „Bihorska Venera“ za kratku priču. Njegova priča „Atakama“ uvrštena je u 25 najboljih na regionalnom konkursu za kratku priču „Biber“ 2021. godine. Priče su mu prevođene na albanski, engleski, njemački i makedonski jezik. U periodu 2017-2021. bio je umjetnički direktor Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja. Na portalu Kombinat objavljuje intervjue sa autorima i autorkama iz ex yu regiona.

Eva je suvišan čovek. Ima promašen život, promašen i srećan, jer je to put iskrenosti i radoznalosti. Ovo je knjiga teskobe i ljubavi. Suzu vaga, vadi trn iz oka. Roman apsolutne iskrenosti. Knjiga za retke, za one koji tu iskrenost mogu da izdrže. Nije ovo knjiga za šmokljane.
Ovaj bi se roman dojmio Džeku Keruaku i, posebno, na dan šesti, mladom Rastku Petroviću. Knjiga po tragu pomodrelih ožiljaka: sve sam naučio sâm, sopstvenim kolenima naživo. Knjiga o radničkom surovom životu u Nemačkoj, levičarski roman: moji nokti bili su izlistani do krvi, vrhovi prstiju boleli su me kao sveže amputirani. Što veći teret, to lepši stav tela. To veća radost tela, tišine, ritma.
Milica Vučković kao Kasijus Klej, kao Muhamed Ali. Vučković od reči šporet, krpljeno, fleka, oklembešeno… čini poeziju. Od reči rajsferšlus, koja se javlja kao refren, pravi solo partiju za džez klarinet. Vučković piše u ritmu džez varijacija s bluz deonicama. I raste to sve do izvrsnog finala romana. Huči tiho i strašno kao Dunav, kao smrtonosna bolest. Kao u romanima Margaret Diras. Sokoli na život. Ljubav kao bol i kao čudo. Ljubav je čudo koje prelazi preko ruba romana, romana i pameti…
– Božo Koprivica 

Proza Milice Vučković ne dopušta nam buržoasku utjehu „lijepe“ rečenice, niti nam pruža laku katarzu srećnih krajeva. Ona beskompromisno iscrtava kompleksnu mrežu zlostavljanja koju narcisoidni „majstori lijepih rečenica“ nerijetko stvaraju oko svojih „muza“. Vučković vješto rekonstruiše obrazac poetizovane „velike ljubavi“ kojoj smo odmalena učene, a potom ga jednako vješto objelodanjuje kao košmar bezizlazne toksične igre.
– Lana Bastašić

Roman Smrtni ishod atletskih povreda je mudro, talentovano, crnohumorno, analitički detaljno, hrabro i duhovito ispričana priča koja (lucidno) nema ni početak ni kraj. Ona je večna. Naizgled mala, ovo je priča koja nas se duboko (do)tiče jer je ukorenjena u samu suštinu našeg postojanja i duhovnog identiteta.
– Nikola Zavišić

www.booka.rs