Život provincijskih plejboja nakon Drugog svjetskog rata ili Tuđe hoćemo – svoje ne damo

Grad Teatar, Budva/Beogradsko dramsko pozorište, Beograd/Mestno gledališče, Ljubljana/NU Dramski teatar Skoplje

Dušan Jovanović

Život provincijskih plejboja nakon drugog svjetskog rata ili Tuđe hoćemo – svoje ne damo

Režija i dramaturgija: Ivan Penović

Prevod: Sonja Dolžan
Scenografija: Laze Tripkov
Kostimografija: Aleksandar Nošpal
Kompozitor: Vladimir Pejković
Scenski pokret: Damir Klemenić

Igraju: Marjan Naumov, Jovana Spasić, Lazar Hristov, Sonja Stamboldzioska, Marko Gvero, Vukašin Jovanović, Nejc Jezernik,  Julita Kropec i Lazar Nikolić

Komedija Život provincijskih plejboja ili Hoćemo ono što je naše, ne damo ga na prvi pogled donekle se izdvaja iz ranog dramskog opusa Dušana Jovanovića, zadržavajući formu komedije sasvim verno. On se oslanja na tekst čiji je autor nepoznat, a koji pripada tradiciji komedije del arte su napisani 1972. godine, a prvi put su izvedeni u MGL-u godinu dana kasnije. Napisani su u duhu seksualne revolucije i proleća 1968. godine, kao i pod uticajem okolnosti tadašnje Jugoslavije na koje su reagovali umetnici najmlađe generacije. U njihovim delima prisutan je tzv. ludizam – specifičan odgovor na „teške“ teme koje je pokrenula posleratna generacija. Ludizam se karakteriše potpunim odsustvom bilo kakve potrage za smislom, odgovorima ili rešenjima za ljudske egzistencijalne teškoće; on radije prihvata stvari takvima kakve jesu i, umesto da traži izlaz iz nevolje, dopušta da se događaji odvijaju kroz opuštenu igru. Sve ovo važi i za Plejboje. To je vrtlog žive erotike, mladosti i neobuzdane, večito nezasite strasti. Ipak, između redova se može naslutiti i praznina, sujeta i egoizam društva koje stalno juri za užitkom. Danas, pola veka posle ’68, sujeta i besciljnost ostaju aktuelne, a pridružuju im se i potraga za novcem i egzistencijalni strah.

Dramaturg, reditelj i esejista Dušan Jovanović (1939) više od pet decenija doprinosio je slovenačkom i širem regionalnom teatru. U ranim godinama stekao je reputaciju strašnog enfant terrible-a, a posle 1970. njegov kreativni put je naglo uzleteo. Kao integralni autor širokog opusa, predstavlja ključni autoritet u obnovi savremenog dramskog i scenskog jezika. Režirao je više od trećine prvih izvođenja svojih tekstova, kao i mnoge druge tekstove – ukupno više od devedeset. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, među kojima su sedam Borštnerovih nagrada za režiju i četiri za najbolju celokupnu produkciju, nagrada Prešernovog fonda i Velika Prešernova nagrada za stvaralački opus.

Ivan Penović (1992) je mladi hrvatski dramaturg, dramski pisac i reditelj, koji se svojim integralnim i angažovanim pristupom već svrstava među najuzbudljivije autore u regionu. Od 2012. do 2016. godine učestvovao je kao dramaturg u brojnim predstavama u raznim hrvatskim teatrima. Od 2014. godine redovno režira svoje tekstove. Prekretnica u njegovoj karijeri bila je nagrađena predstava Znaš ko sam ja, u produkciji HNK Zagreb. Svi njegovi projekti naišli su na oduševljenje stručne i šire javnosti i predstavljeni su na renomiranim festivalima u zemlji i inostranstvu. Ivan Penović će od naredne sezone preuzeti funkciju direktora HNK Split.

‍