Ove godine čelnici „Grada teatra” su veštinu u organizaciji, upornost i strpljenje bili prinuđeni da testiraju ne kroz ljude, već kroz probleme s prostorom
Festivali kapaciteta kakav je „Grad teatar” u Budvi moraju biti isplanirani, a to znači svi programi osmišljeni i dogovoreni mnogo pre zvaničnog početka, kaže za „Politiku” Milena Lubarda Marojević, direktorka „Grad teatra” u Budvi, koji je svojim brižljivo osmišljenim programima ovogodišnjeg, nedavno završenog 36. festivalskog izdanja u najstarijoj dami Mediterana „pomerio granice”. Tokom 46 dana, koliko je festival trajao, svakog dana je veliki broj autora, izvođača, organizatora, tehničara, gostiju različitih profesija dolazio i odlazio to sve skupa zaista gledano sa strane ličilo je na intenzivnu umetničku berzu.
– Najvažniji je ipak početak čitavog tog procesa, kada se unutar same institucije dogovaramo o tome u kom pravcu bismo voleli da festival te godine ide, koje su to glavne tačke oslonca oko kojih će se dalje graditi izbor programa. Naravno da u svemu tome igra ogromnu ulogu nasleđe festivala, njegova prepoznatljiva poetika koja čuva dva potpuno različita pravca koji se međusobno dopunjavaju. Jedan je pravac potrage za „novim formama” u teatru, literaturi, muzici i likovnoj umetnosti, a drugim se iznova bavimo tradicijom, baštinom i savremenim odjecima klasike – primećuje Milena Lubarda Marojević iz komentar: – Pri svemu ovome, trudimo se da u svakoj oblasti prikažemo ono najbolje što nam je dostupno, a to onda javnost prepozna i nagradi interesovanjem i pažnjom.
Uvek je za ovakav pristup, kaže naša sagovornica, potrebna sva energija koju posedujete, pa još malo više od toga. Кoliko god na vreme počeli, nove situacije iskrsavaju i iz dana u dan živite između osećanja da vam festival kao pesak promiče između prstiju i olakšanja kada sve ponovo uspete da povežete.
Ove godine čelnici „Grada teatra” su, kako saznajemo, veštinu u organizaciji, upornost i strpljenje bili prinuđeni da testiraju ne kroz ljude, već kroz probleme s prostorom.
– Sve te tačke oslonca festivalskog programa koje sam malopre pomenula ove godine smo zamislili na novom prostoru, jednom rtu iznad budvanskog zaliva. Prema tome smo uklapali tehnički zahtevnije programe i prema tome sklapali mozaik programa na drugim scenama. Sve je to trajalo šest meseci. A onda nam je na dan objave celokupnog koncepta i programa festivala, pred sam izlazak pred novinare, stigla vest o tome da se pojavila sasvim nova administrativna prepreka da taj prostor uopšte koristimo – priča Milena Lubarda Marojević i dodaje:
– Tako smo se nepunih mesec dana pred otvaranje našli na početku i neke od produkcijski najzahtevnijih programa morali iznova prilagođavati potpuno novim dimenzijama i ambijentima. Sve je to festival i sve nas je to dovelo do nekih novih početaka i ideja za naredno leto. Opet ćemo početi na vreme, a videćemo gde će nas ovog puta odvesti. Usuđujem se da kažem da smo jako zadovoljni. Proživeli smo s publikom mnoge trenutke koji se ne zaboravljaju, i svakodnevno nailazili na podršku i ushićenje. Događaji u kojima su učestvovali dramski umetnici, pisci, muzičari kojima se divimo i sa kojima je velika čast raditi, završavali su se novim idejama za budućnost. Verujem da je upravo to ono zbog čega ovakvi festivali postoje.
Na pitanja da li su već počele pripreme za novo 37. izdanje festivala u Budvi i kakvi su im dalji planovi, Milena Lubarda Marojević odgovara:
– U ovom trenutku mi naravno imamo isplanirane pozorišne produkcije za iduću godinu i želju da uspemo okupiti određene umetnike dogodine. U međuvremenu ćemo se baviti implementacijom odobrenih međunarodnih projekata, apliciranjem za nove, pomalo izdavaštvom, kulturnom baštinom, kao i međufestivalskim programima za Budvane. Pratićemo nova ostvarenja koja će se pojaviti u narednih godinu dana i radovati se sledećoj festivalskoj avanturi.
7.09.- Politika/Borka Golubović-Trebješanin