Arie per due

Ljubiša Jovanović – flauta

Sandra Belić – violončelo

LJUBIŠA JOVANOVIĆ je diplomirao i magistrirao u Beogradu u klasi  prof. Miodraga Azanjca. Usavršavao se  u klasi prof. Chiristian-a Lardé-a u Parizu i Aurele Nicolet-a u Bazelu.Nosilac je „Diplome Superieur de Concertiste“ na L’Ecole Normale Superieur de Musique de Paris 1983. Održao je više od 1800 koncerata u 37 zemalja širom sveta, kao i više od 200 masterklasova.

Ljubiša Jovanović je dobitnik najprestižnijih nagrada i društvenih priznanja:  Aprilske Nagrade Grada Beograda (2008. i 2013.god.), Svetosavske nagrade za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji (2009.), Zlatne medalje povodom 75 godina od nastanka Beogradske filharmonije (1998.), Srebrne medalje Univerziteta umetnosti za dostignuća u unapređenju nastave (2000.) Prve nagrade za interpretaciju na „Internacionalnoj tribini kompozitora“ (1992. i 1998.), »Zlatni Beočug«  za umetnička dostignuća, (1992.), Godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije (1992.&2018.), nagrada “Aleksandar Pavlović” Udruženja kompozitora Srbije, za višedecenijsku umetničku promociju srpske muzike (2017.), Nagrade “Muzika klasika” za najbolji koncert 2018., kao i nagrade Beogradskog fonda za kulturu za najbolje koncerte  u Beogradu 1987.,1989., 1991. i 1992. god. Najviše univerzitetsko priznanje, Veliku zlatnu plaketu “Sreten Stojanović” sa poveljom, prestižno priznanje za višegodišnju značajnu podršku razvoju i aktivnostima Fakulteta muzičke umetnosti i Univerziteta umetnosti u Beogradu i izuzetan doprinos u oblasti obrazovanja, umetnosti i kulture Ljubiša Jovanović je dobio 2021. godine. Kao umetnički rukovodilac i dirigent hora flauta “Flautino Lola klasik” dobitnik je nagrade “Muzika klasika” za najbolji orkestarski ansambl u Srbiji 2024. godine.

Snimci Ljubiše Jovanovića nalaze se na više od 50 CD izdanja. Tokom više od 40 godina umetničke aktivnosti, premijerno je izveo preko 120 koncertantnih, solističkih i kamernih kompozicija srpskih autora.

Ljubiša Jovanović je 25 godina radio kao solo flautista Beogradske opere i baleta, Simfonijskog orkestra Radio Televizije Srbije i Beogradske filharmonije. Redovni je profesor flaute na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Osnivač je i predsednik Orkestra Camerata Serbica, kao i Festivala klasične muzike BUNT.

Umetnički je rukovodilac i dirigent ansambala „Lola klasik“ i Dečije filharmonije.

Od 1996-2014. godine radio je kao profesor flaute na Muzičkoj akademiji na Cetinju, na kojoj je izveo generacije danas najuspešnijih flautista u Crnoj Gori.

 

Sandra Belić diplomirala je „Cum laude“ u klasi André Navarra-e na Univerzitetu za muziku i dramu u Beču. Istovremeno sa studijama, a i kasnije, usavršavala se kod Danijela Šafrana, Zigfrida Palma i Borisa Pergamenčikova.  Za poseban muzički podsticaj zahvaljuje se violončelistkinji Nataliji Gutman.

Kao solista nastupala je sa orkestrima Musica viva (Moskva), Liszt Ferenc (Budimpešta), Radio Bruxelles, Beogradskom filharmonijom, RTS, “Skovran” u SAD, Kini, Čehoslovačkoj (Praško proleće), Velikoj Britaniji. Izvodila je resitale u Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Izraelu, Rumuniji, a snimala je za  BBC, RAI, NHK (Japan), kao i za sve nekadašnje jugoslovenske radio stanice.  U festivale na kojima je nastupala spadaju i City of London Festival, Buxton, St. Albans (V. Britanija), “Szymon Goldberg” Toyama, “ICC” Kobe (Japan), Praško proleće (Češka), Santorini, Samos (Grčka), BEMUS, BUNT (Srbija). Na festivalu u Rovinju dodeljena joj je nagrada (duo sa pisanistkinjom Ljiljanom Vukeljom) za najbolji koncert 2020. godine.

Vodila je master klasove u Ukrajini (Kijev, konzervatorijum „Čajkovski“), Izraelu (Jerusalim, Rubin Academy),  Japanu (Osaka, Kobe, Toyama), Španiji (Burgos) i  u Italiji, na Konzervatorijumu u Milanu i više letnjih seminara u Narniju, kao i na kongresu ESTA Cremona 2019.  2021. odrzala je Seminar na Muzickoj Akademiji u Karlsruhe—u.

Sedmoro kompozitora, domaćih i stranih, posvetilo joj je svoja dela. Premijerno u Srbiji izvela je koncerte Andrea Žolive-a i Džona Tavenera, a na Tribini savremene muzike dobila je nagradu za najbolju interpretaciju. Dobitnik je UMUS-ove nagrade za najbolji koncert u koncertnoj sezoni Beograda 2003.

Za sve vreme održavanja CelloFesta bila je njegov umetnički rukovodilac.

Posle učešća na ICC (Inter’l Cello Congress) u Kobe-u 2005., redovno je pozivana u Japan da održava master klasove i koncerte, što je rezultiralo izdavanjem CD-a sa muzikom Betovena i Šuberta, uz saradnju pijanistkinje Hiroko Ohki. Time je postala prvi srpski muzičar kome je izdat autorski disk u Japanu.

Profesor je violončela na FMU u Beogradu. Dobitnik je Velike plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu. Sandrin live snimak Hendlovog dvostrukog koncerta sa njenim nekadašnjim studentom Nemanjom Stankovićem našao se na redovnom programu prestižne američke radio stanice „Performance Today“ sa posebnom preporukom.

 

Sandra Belić i Ljubiša Jovanović sarađuju od 1985. godine i susreta u Grožnjanu. 40 godina dubokog umetničkog razumevanja i prožimanja proveli su svirajući u svim postojećim kamernim sastavima: od dua, preko trija Anima sa Natašom Veljković, do većih kamernih sastava, te saradnjom u kamernom ansamblu “Dušan Skovran”, Ansamblu za novu muziku, pa i  do orkestara kao što su Camerata Serbica i Beogradska filharmonija.

Suštinsko poznavanje muzike, visoki profesionalni standardi i bogat intelektualni svet Sandre Belić i Ljubiše Jovanovića istaknuti su i u brojnim kritikama:

“.zajedno, ostvarili su izvođenje na svetskom nivou..Kolarčeva zadužbina 12&13. april.”

(“Politika”, Beograd, Dragana Mrđen, 17.04.1993.)

 

“Glasovi ushita”

“..utemeljitelji čarolije kamernog zvuka u nas Ljubiša Jovanović, Sandra Belić i Olivera Đurđević rekonstruisači su na sceni Kolarca skoro zaboravljeni drhtaj svetlosti prvoklasnog (u sasvim svetskim razmerama) umetničkog doživljaja.”

(“Novosti” Zorica Kojić 14.10.1993.)

 

“Maksimalno usaglašeni muzički impulsi oba solista (Ljubiša  Jovanović i Sandra Belić) kao i njihov magični zanos u  interpretiranju jednog raznovrsnog programa delovali su hipnotički na  publiku koja im je oduševljeno aplaudirala. Bio je to zaista  doživljaj koji će se pamtiti.” (Pro Musica, festivali, Mokranjčevi dani 1988.)