Književnost

Moderator: Gojko Božović

 

Mihajlo Pantić (1957, Beograd), književnik, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je pedesetak knjiga studija, eseja, književnih kritika i antologija, uključujući i jedanaest zbirki priča. Solvitur scribendo je osmi nastavak autorske edicije Puzzle posvećene pitanjima književnosti i komentarima na okolnosti u kojima ona nastaje i postoji. Priče Mihajla Pantića prevedene su na više od dvadeset jezika i, uz posebna izdanja, uvrštene u mnoge antologije i preglede u Srbiji i svetu. Za pripovedački i esejistički rad dobio je najznačajnije književne nagrade. Živi na Novom Beogradu i počasni je građanin tog dela Beograda.

 

Gojko Božović (Pljevlja, 1972), pesnik, književni kritičar, esejista, izdavač.

Knjige pesama: Podzemni bioskop (1991), Duša zveri (1993), Pesme o stvarima (1996), Arhipelag (2002), Elementi (2006), Obližnja božanstva (2012) i Mapa (2017).

Knjige eseja: Poezija u vremenu. O srpskoj poeziji druge polovine 20. veka (2000), Mesta koja volimo. Eseji o srpskoj poeziji (2009) i Književnost i dani (2018).

Antologije: Antologija novije srpske poezije (2005), Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (2006, 2011) i Svet oko nas. Evropski gradovi u novoj srpskoj pripoveci (2009, 2018).

Nagrade za poeziju: „Matićev šal“, „Brana Cvetković“, „Đura Jakšić“, „Branko Ćopić“, „Europa Giovani International Poetry Prize“, „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“.

Nagrada za esejistiku: „Borislav Pekić“.

Poezija i eseji Gojka Božovića prevođeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski, ruski, španski, holandski, danski, portugalski, češki, mađarski, slovački, poljski, rumunski, bugarski, slovenački i makedonski jezik.

Knjige izabranih pesama Gojka Božovića objavljene su u Makedoniji (Елементи, 2010), u Bugarskoj (Името на езика, 2016) i u Rusiji (Карта и другие стихоторения, 2018). U Makedoniji je objavljena i knjiga pesama Gojka Božovića Околни божества : песни и хроники (2014).

Bavi se priređivačkim i uredničkim radom.

Osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag i Beogradskog festivala evropske književnosti.

Potpredsednik Srpskog PEN centra.

Živi u Beogradu.

 

Vladimir Vujović

Razgovori s Vješticom

Moderator: Igor Perišić

 

Vladimir Vujović rođen je 1991. godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Objavio je romane Silencio (Matica srpska, 2017), Spaljivanje Džošua drveta (Sumatra izdavaštvo, 2021) i Razgovori s Vješticom (Sumatra izdavaštvo, 2025). Roman Razgovori s Vješticom našao se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu kao i za nagradu „Beogradski pobednik“.

Za zbirku priča Slobodni udarci (Partizanska knjiga, 2025) dobio je nagrade „Đura Đukanov“ i „Edo Budiša“, kao i posebno priznanje u okviru Nagradu Evropske unije za književnost 2026. godine.

 

 

 

 

 

Igor Perišić (Zrenjanin 1974), diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 2006. godine stalno je zaposlen u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, sada u zvanju naučnog savetnika. Tokom 2014. završio postdoktorsko usavršavanje na Univerzitetu u Notingemu. Bio je predsednik Srpskog književnog društva (2016). Od 1. januara 2020. rukovodilac je naučnog Odeljenja za proučavanje srpske književne kritike i metakritike u Institutu za književnost i umetnost. Objavio knjige Gola priča (2007), Uvod u teorije smeha (2010, 2012), Utopija smeha (2013), Кritika i metakritika (2014), Ženski portreti (2017), Srpski (o)kvir (2020) i Кnjiževnost i liberalna misao (2023), kao i devedesetak studija i članaka u naučnim zbornicima, časopisima i književnoj periodici. Tekstovi su mu prevođeni na nemački, poljski i slovenački jezik. Stalni je književni kritičar emisije „Kulturni centar“ RTS-a.

 

Moderator: Danka Ivanović

 

Oto Horvat rođen je 1967. u Novom Sadu. Završio je gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studirao je u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Živi i radi u Firenci.

Objavlјene knjige:  poezija:
Gde nestaje šuma (Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, „Brankova nagrada”),
Gorki listovi (Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1990),
Zgrušavanje (Matica srpska, Novi Sad, 1990),
Fotografije (Prometej, Novi Sad, 1996),
Dozvola za boravak (Narodna knjiga, Beograd, 2002),
Putovati u Olmo (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2008, Nagrada „Miroslav Antić”),
Izabrane & nove pesme (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2009);
roman:
Sabo je stao (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2014, Nagrada „Biljana Jovanović”, Nagrada „Mirko Kovač” i najuži izbor za NIN-ovu nagradu);
Noćna projekcija (Akademska knjiga, Novi Sad, 2021).
zbirka priča:
Kao Celanovi ljubavnici (Akademska knjiga, Novi Sad, 2016; Nagrada „Karolj Sirmai”),
Momenti 1-49 (Akademska knjiga, Novi Sad, 2025),
prevodi (knjige):
Janoš Pilinski, Krater (1992, Nagrada Društva književnika Vojvodine za prevod godine);
Oto Fenjveši, Anđeo haosa (2009);
Hans Magnus Encensberger, Poslednji pozdrav astronautima (2010).

 

Danka Ivanović (Cetinje, 1988) završila je osnovne i master studije francuskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Luvenu. Trenutno na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu pohađa doktorske studije književnosti. Prevodi sa francuskog, prikazi i poezija objavljeni su joj u časopisima Polja, Ulaznica, Beogradski književni časopis, Književna istorija, na internet portalima i u zborniku poezije Tajni grad (Enklava, 2021). Prazne kuće prvi su autorkin roman.

 

Enes Halilović

Moderator: Vesna Trijić

 

Enes Halilović rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru.

Poezija: „Srednje slovo“(1995, 2016), „Bludni parip“ (2000, 2017), „Listovi na vodi“ (2007, 2008, 2008), „Pesme iz bolesti i zdravlja“ (2011), „Zidovi“ (2014, 2015, 2024), „Bangladeš“ (2019) i “Sekvoja” (2022).

Zbirke priča: „Potomci odbijenih prosaca“ (2004), „Kapilarne pojave“ (2006) i „Čudna knjiga“ (2017, 2018).

Drame: „In vivo“(2004), „Kemet“(2009, 2010) i “Zemlja” (2022).

Romani: „Ep o vodi“(2012), „Ako dugo gledaš u ponor“(2016, 2017, 2021, 2022), „Ljudi bez grobova“ (2020, 2021) i „Bekos“ (2025).

Izabrane pesme: Lomača (2012).

Izabrane priče: Kamenorezački zanat (2025).

Osnovao je književni časopis „Sent“ i književni web časopis „Eckermann“.

Knjige Enesa Halilovića objavljene su na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom, bugarskom, ruskom, italijanskom i latinskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski, katalonski, romski, danski, portugalski, italijanski, beloruski, jermenski, hebrejski, japanski, persijski i latinski jezik.

Nagrade: Zlatna značka za doprinos kulturi KPZ Srbije, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Meša Selimović“, „Ahmed Vali“, „Stevan Sremac“, „Zlatno slovo“, „Grigorije Božović”, Vitalova nagrada, „Zaplanjski Orfej”, „Kočićevo pero”, „Velika nagrada Ivo Andrić”, Povelja festivala u Anciju, „Kosarin vijenac“, „Beogradski pobednik“ i „Živojin Pavlović“.

 

 

Vesna Trijić (Kraljevo, 1975) diplomirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2002. godine je u različitim medijima stalno angažovana kao književni kritičar; njene književne kritike emituju se redovno u Kulturnom dnevniku Radio-televizije Srbije. Autorka je studija Književnost između politike i kulture: Branimir Šćepanović i Danilo Kiš i Legenda o Đilasu. Nagrađivana je autorka i članica je Srpskog književnog društva. Živi u Beogradu.

 

 

 

 

Turneja

Moderator: Nikola Nikolić

 

Sašo Ognenovski (1964.) makedonski je književnik, pozorišni kritičar i komunikolog. Njegov kreativni popis uključuje sedam knjiga poezije (Lavina, 1995.; Plodovi pakla, 2014.; Pustinjski cvijet, 2015., Šuma, 2018., Mijenjanje prošlosti, 2019., Druge daljine, 2023., Nepronađeno sklonište, 2024.), dvije knjige dječjih igrokaza (Jednostavna priča, 2001.; Čarobni kompas, 2011.), dvije drame za odrasle (Tuga, 2012.; Tvrdjava, 2016.) i dva romana (Sivi trg 2019., Turneja 2020.) te radove iz područja komunikacija, semiotike, multikulturalizma, poyorišta, štampane u raznim časopisima i prezentirane na konferencijama po svijetu. Piše i pozorišne i književne kritike, eseje i kolumne za makedonske, srpske i europske časopise i internet portale, te za Plays International i Europe. Za svoj rad dobio je nagradu IWA BOGDANI sa Kosova, godišnju nagradu Društva prevodilaca Crne Gore i nagradu “Književno pero” Hrvatskog književnog društvaiz Rijeke. Djela su mu prevedena na albanski, engleski, indijski, slovenački, srpski, hrvatski, mađarski, bugarski i arapski jezik. Glavni je urednik književnog časopisa “Književni elementi” i web magazina “Elementi” kao i predsjednik Udruge za umjetnost i multikulturalnost i izdavačke kuće “Perun Artis” iz Bitolja. Preveo je dosad više od 40 književnih djela glavno sa srpskog, hrvatskog, crnogorskog I bugarskog jezika.

 

 

 

 

 

Nikola Nikolić je rođen 1989. godine u Podgorici. Završio je Fakultet političkih nauka Univerziteta Crne Gore. Na istom fakultetu odbranio je magistarsku tezu o kvislinškim režimima. Objavio je tri romana: „Čvor“ (2011), „Meandar“ (2014) i „Sirene za uzbunu“ (2019), kao i zbirku priča „Atakama“ (2016). Koautor je knjige „Dnevnik 2020“, sa još petoro autora iz ex yu zemalja (Luiza Bouharaoua, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić, Lana Bastašić, Dijana Matković), koja je objavljena u Hrvatskoj, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji. Kourednik je knjige „Ko je ko u dijaspori Crne Gore – nauka“ (2013).

Priče objavljuje u crnogorskim i regionalnim časopisima i na portalima za književnost (Art, Ars, Zarez, Kritična masa, Strane, Libra libera, Prosvjeta, Best Book, Beogradski književni časopis, Čovjek-Časopis). Piše književnu kritiku (Vijesti, portal Glif). Autor je 80-ak blogova na portalu Vijesti (izmeću 2012. i 2018).

Dobitnik je nagrade „Bihorska Venera“ za kratku priču. Njegova priča „Atakama“ uvrštena je u 25 najboljih na regionalnom konkursu za kratku priču „Biber“ 2021. godine. Priče su mu prevođene na albanski, engleski, njemački i makedonski jezik. U periodu 2017-2021. bio je umjetnički direktor Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja. Na portalu Kombinat objavljuje intervjue sa autorima i autorkama iz ex yu regiona.

Erik Ondrejička (Bratislava, 1. 5. 1964.) je jedan od naj cenjenijih, ali i najviše čitanih, slovačkih pesnika srednje gene racije. Sigurno je da ni u njegovoj, niti u mlađim generacijama niko nije napisao više kvalitetnih rimovanih pesama od Erika. Uz često akcentiranje etičkih pitanja, u svojoj poeziji posebnu pažnju posvećuje muzikalnosti i estetici svojih stihova.
Izdao je 9 pesničkih zbirki za odrasle: Sa unutrašnje strane očnih kapaka (Na vnútornej strane viečok, 2004), Igra večernjih pahulja (Tanec večerných vločiek, 2006), (e)Pigrami ( (e)Pigramy, 2009), Oči i rime-Noćne pesme grada od kamena (Oči a rýmy Nočné piesne kamenného mesta, 2010), Zemlja dijamanata (Kra jina diamantov – Land of Diamonds, 2014), Hepigrami (Happy gramy, 2019), Reci samo reč (Povedz iba slovo, 2019), Zov
(Volanie, 2020) i Iza jedine rečenice (Za jedinou vetou, 2020), dve knjige poezije za decu: Šta se skriva u olovci (Čo sa skrýva v ceruzke, 2009) i Bukvari (Abecedári, 2015), 7 međunarodnih bibliofilija, originalnih pesama za više od 20 međunarodnih multimedijalnih projekata i tekstova za desetak CD.
Nosilac je brojnih nagrada u Slovačkoj i inostranstvu. Među njima su i: (e)Pigrami – Premija Literarnog fonda (2009), Oči i rime – Nagrada Ministarstva kulture Slovačke i Premija Literarnog fonda (2010), Sa unutrašnje strane očnih kapaka – 2. mesto u anketi čitatalaca Kniževne revije: Debi godine (2004), 2. izdanje (2011) – Najlepša knjiga Slovačke (2012), bibliofílija IM_PULZ Čekanje materije – Najlepša knjiga Slovačke, Nagrada Mini
starstva kulture Slovačke, Bukvari – Najbolja dečja knjiga i Najlepša knjiga Slovačke 2015. Hepigrami – Nagrada Kluba nezavisnih pisaca, Premija SC PEN (2019), Reci samo reč – Premija Literarnog fonda (2019).
Erik Ondrejička je bio učesnik Smederevske pesničke jeseni 2015. a 2017. je nastupao na književnim akcijama u Beogradu, Staroj Pazovi, Novom Sadu, Kulpinu i Bačkom Petrovcu.
Originalnom pesmom je nastupio na srpsko-slovačkom projektu Nikola Tesla – inspiracija za budućnost.

Festival poezije u Banja Luci je 2018. godine bio je svečano otvoren Erikovom pesmom Golub.

 

Martin Prebuđila je rođen 25. 5. 1960. u Obrenovcu, živi i stvara u Staroj Pazovi. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Staroj Pazovi (1979) a studije slovačkog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1987). Radio je kao novinar i urednik u raznim medijima na slovačkom jeziku. Od 1989. godine bio urednik kulturne rubrike Televizije Novi Sad, a od 2005. u Radio Novom Sadu (od leta 2017. kao odgovorni urednik Slovačke redakcije RNS)sve do odlaska u penziju u maju 2025.

Objavio je devet zbirki pesama na slovačkom jeziku: Dážď do tváre (Kiša u lice, Obzor, 1983, Nový Sad), Život na plejbek (Obzor, Nový Sad, 1987), Horeznačky (Nauznak, Obzor, Nový Sad, 1992), Namiesto kodicilu (Umesto kodicila, Kultúra, B. Petrovec, 2001), Takoreći o ničemu (Takmer o ničom, SVC, Bački Petrovac, 2010). Godine 2010. izašao je izbor iz njegove poezije Ne zaključavaj prazni dom (Nezamkýnaj prázdny dom, Izdavaštvo Ivan Krasko, Nadlak, Rumunija, 2010), Tri tačke u dva urlika… (Tri bodky v dvoch vytiach…, Društvo slovačkih pisaca, Bratislava 2014.),         Sve je svetlost (prevod sa slovačkog Ladislav Čanji, COMPUTECH, Beograd 2020), Všetko je svetlo (izabrane i nove pesme, Društvo pisaca Slovačke, Bratislava 2020.) i Ako znaš o čemu govorim…(Ak vieš o čom hovorím… Društvo slovačkih pisaca, Bratislava 2025.)  

Napisao je dve zbirke priča za decu: Zemljanin Milan i Vincent bez uveta (Pozemšťan Milan a Vincent bez ucha, Kultúra, B. Petrovec,1996) i U Aninom snu krdo konja bdi (V Anninom sne črieda koní bdie, SVC, Báčsky Petrovec, 2007).

Objavio je dva romana: Rezervista bez rezervne kože (najpre na slovačkom jeziku: Rezervista bez rezervnej kože, Nadlak, Rumunsko, 2000), a zatim mu je ovaj roman preveden na srpski jezik, kada je 2002. godine izašao u IK „Prometej“ u Novom Sadu.)

U Izdavačkoj kući „Prometej“ u Novom Sadu 2007. godine mu izlazi roman Ma, daj, nasmeši se…, koji je kasnije na slovački preveo Ladislav Čanji No tak, usmej sa… a izdao Slovački izdavački centar u Bačkom Petrovcu, 2012. Ovaj roman je imao i izdanje u Slovačkoj kada ga je objavilo Izdavaštvo Društva slovačkih pisaca u Bratislavi 2019.

Izašla mu je i zbirka kratkih priča na slovačkom jeziku Priče iz crne kutije (Príbehy z čiernej skrinky, Báčsky Petrovec, Slovenské vydavateľské centrum, 2013).

Priredio je i objavio knjigu o doajenu pazovačkog, vojvođanskog i srpskog pozorišnog života Juraju Ondriku – Život kao veliko pozorište (Juraj Ondrík – Život ako veľké divadlo, SVC, Báčsky Petrovec, 2007). Takodje i monografiju Snovi i zvezde profesora Mihala Filipa povodom stogodišnjice njegovog rođenja (Sny a hviezdy profesora Michala Filipa, zostavil Martin Prebudila. Vydali: Cirkevný zbor a Ústredný archív SEAVC, Stará Pazova a Slovenské vydavateľské centrum, Báčsky Petrovec 2015). Priredio je i monografska izdanja MAKAN (MAKAN, 2. zväzok v Edícii Tália, vydalo Slovenské vydavateľské centrum, Báčsky Petrovec 2015) KIŠGECI (KIŠGECI, SAVPO Stara Pazova, 2017), Pavel Hrćan – Master Chef Careving (SAVPO, Stara Pazova 2020.), Jozef Mađar Život i san – kroz objektiv (SAVPO, Stara Pazova, 2020), Ana Marić – narodni običaji i verovanja Slovaka u Staroj Pazovi (SAVPO Stara Pazova i ZKVS Novi Sad 2021), Dug slikarski put slikara Jana Bačura iz Padine u fotografijama 1950 – 2000 I deo (SAVPO Stara Pazova i ZKVS Novi Sad 2022), BEZ KORENA NEMA LETA Činjenice i fikcije Miroslava Demaka (povodom autorovog životnog jubileja, 75 godina) (SAVPO Stara Pazova i ZKVS Novi Sad 2023), Dug slikarski put slikara Jana Bačura iz Padine u fotografijama 2001 – 2022 II deo (SAVPO Stara Pazova i ZKVS Novi Sad 2023) i Kao četiri godišnja doba Jana Filipa (povodom autorovog životnog jubileja, 70 godina (SAVPO Stara Pazova).

Martin Prebuđila se dug niz godina bavi i prevodilaštvom:  sa slovačkog na srpski jezik preveo je desetak knjiga poezije i proze.

U časopisima su objavljivani njegovi prevodi sa srpskog: Nenad Grujičić, Nikola Kitanović, Đorđe Nešić, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Miloš Komadina, Zvonko Karanović, Draško Ređep, Dragan Jovanović Danilov, Radomir Andrić, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Radojica Bošković, Risto Vasileski, Ranko Risojević, Petar Žebeljan, Boro Kapetanović, Željka Avrić, Nebojša Lapčević, Danilo Jokanović…

Kao knjižna izdanja izašli su izbori pesama i proznih dela prevedenih na slovački jezik: Moja tačna priviđenja/ Moje presné vidiny Dragana Jovanovića Danilova (Izdavač: Društvo slovačkih pisaca / Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov, Bratislava 2015.) i izbor pesama Až na jednu vec / Osim jedne stvari Radomira Andrića (Izdavač: Društvo slovačkih pisaca / Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov, Bratislava 2015.) Výstava oblakov (Izložba oblaka) Ivana Negrišorca: (Izdavač: Društvo slovačkih pisaca / Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov, Bratislava, i Slovenské vydavateľské centrum, Báčsky Petrovec, 2017), Nové devínske elégie (Nove devinske elegije) Zorana Đerića (zajedno sa Zdenkom Valent-Belić, (Izdavač: Kulturno-literarna akademija / Kultúrno-literárna akadémia, Bratislava, 2017), Panika v ICečku (Panika u Inter sitiju) Janka Vujinovića zajedno s Miroslavom Demakom (Izdavač: Društvo Srba u Slovačkoj, 2018) i Ešte sme neskončili… (Ćeraćemo se još…) Matije Bećkovića (zajedno s Miroslavom Demakom) (Izdavač: Društvo slovačkih pisaca / Spolok slovenských spisovateľov, Bratislava, 2019), Sona Veliyeva: Svet, kde sme sa stretli ty a ja (prevod sa ruskog, Izd. Društvo pisaca Slovačke, Bratislava 2020), Veselin Dželetović: Johannovo srbské srdce (roman, Izd. Prometej, Novi Sad 2020), Milovan Vitezović: Štekanie na hviezdy (roman, Izd. Društvo pisaca Slovačke, Bratislava 2020), Nebojša Kuzmanović: Srbsko-slovenské styky v romantizme (izd. Slovački izdavački centar, Bački Petrovac 2020), antologija: Poruka skrivena među laticama / Odkaz ukrytý medzi lupeňmi, (izdavač 4SE, Beograd 2021.), Vlada Kanić: Diery v duši (izdavač: Društvo Srba u Slovačkoj, Srpski kulturno-informativni centar, Prometej, Bratislava-Novi Sad, decembar 2021.) i antologija: Nežnost slovenska / Nežnosť slovanská (Antologija srpske i slovačke poezije: pesnici rođeni posle 1945. godine. Zajedničko izdanje: Matica srpska, Novi Sad i Slovački književni centar, Bratislava 2024.).                          Dobitnik je Nagrade časopisa Novi život za 2010. i 2014., Zlatne značke KPZ Srbije za 2018. godinu, Nagrade „Zlatni krug“ Beogradskog aforističarskog kruga za 2018. godinu, „Euridikine lire“ na Desetim međunarodnim pesničkim susretima „Orfej na Dunavu 2021“ u  Kostolcu, „Nagrade Ondrej Štefanko“ za 2022. godinu u rumunskom Nadlaku, poetske nagrade „SENEKA“ u Bariju (Italija 2023.) i „Izuzetne nagrade Matice slovačke“ 2025.

Član je Udruženja književnika Srbije, Društva novosadskih književnika, Društva slovačkih pisaca i Kluba nezavisnih pisaca (Slovačka) i Slovačkog centra PEN (Bratislava, od 4. 10. 2019).

Od 2002. godine urednik je godišnje publikacije Pazovački kalendar.