Drago Jančar

Dodjela nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 2017/2018.

Učesnici: prof. dr Mihajlo Pantić, prof. dr Nadežda Čačinović, prof. dr Slavica Perović

Žiri, koji je radio  u sastavu prof. dr Slavica Perović, prof. dr Nadežda Čačinović i prof. dr Mihajlo Pantić,ujedno i predsjednik Žirija, donio je odluku da dobitnik nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” za 2017/2018. godinu bude pisac Drago Jančar.

Obrazloženje članova žirija dostavljamo u cjelini:

„Žiri za dodelu Nagrade ‘Stefan Mitrov Ljubiša’ – koji čine Nadežda Čačinović, Slavica Perović i Mihajlo Pantić (predsednik) – na završnoj sednici održanoj 1. juna 2019. godine jednoglasno je odlučio da je dobitnik te nagrade za 2018. godinu romansijer, pripovedač, dramski pisac i esejist Drago Jančar (1948). Već odavno potvrđen i u matičnoj, slovenačkoj kulturnoj sredini, i u Evropi i svetu, kao inventivan i inovativan autor, Drago Jančar i svojim novijim ostvarenjima osnažuje takav sud. U središtu njegovog obimnog, žanrovski razuđenog, tematski širokog i raznostranog opusa uvek je čovek, po pravilu zatečen i nesnađen u lavirintu sopstvene sudbine i huci istorije kojoj se opire, uprkos saznanju o nemoći, odnosno o neminovnosti kraja. Jančarevi romani, pripovetke i drame, praćene jasnom, samosvesnom esejističkom artikulacijom, uvek su dijalog sa epohom, sa širom slikom sveta, i uvek su aktivni odgovor dobu u kojem živimo. Često okrenute istoriji – od koje se jedino može naučiti da se iz nje ništa ne može naučiti – Jančarove pripovedne i scenske fikcije snažno se suprotstavljaju ideologiji apsurda koja je premrežila prošli književni vek; pisac po prirodi zapitanog mišljenja neizbežno konstatuje besmislenost i bezizglednost modernog sveta, ali se ne zaustavlja na tom saznanju. Naprotiv, on u samom pripovednom činu iznalazi smisao, on pripovedanjem osmišljava i iskupljuje taj i takav svet, suprotstavlja se beznađu, represiji, nasilju, zlu…

Krećući se tankom granicom ‘između lepote i ljubavi i užasa i zločina’, i od ‘malih epizoda privatnih i javni historija’ oblikujući narativne slike zamašne simboličke snage, Drago Jančar u svojim romanima (na primer: Podsmešljiva požuda, Te noći sam je video), pričama (Džojsov učenik) i dramama („Veliki briljantni valček”) gradi istančane psihološke studije i društvene parabole, suočavajući tako čitaoca sa koliko individualnim toliko i opšte važećim životnim neizvesnostima, nastalim u sučeljavanju sa istorijom, politikom i enigmatičnom, nepredvidljivom, retko kad vedrom svakodnevicom. U kritici je već sa razlogom primećeno da: ‘Jančar na majstorski način predočava psihološke pozicije svojih junaka i njihove unutrašnje lomove, bilo zbog toga što su se našli usred novog iskustva, bilo zato što su s vlastitim iskustvom toliko nesaglasni da njihova stvarnost postaje nepodnošljiva. Ali on s jednakom pažnjom prati i samu dinamiku društva kojoj su podložni njegovi junaci.’ (Gojko Božović)

Pozdravljajući snagu i značaj umetnički oblikovane reči u vremenima koja se neskriveno trude u pokušaju da tu snagu i taj značaj poreknu, i saglašavajući se sa nagrađenim autorom, koji svojim delom svedoči uverenje ‘ da je književnost jedna od onih tačaka na kojima možemo zasnovati smisao vlastitog života’, Žiri za dodelu Nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša” čiji je osnivač Grad teatar – Budva, čestita Dragu Jančaru.

Nadežda Čačinović

Slavica Perović

Mihajlo Pantić (predsednik)”

Drago Jančar (Maribor, 1948), romansijer, pripovjedač, dramski pisac, esejista. Najprevođeniji savremeni slovenački pisac. Redovni je član Slovenačke akademije nauka i umjetnosti.
Studirao je pravo, radio kao novinar i filmski dramaturg.
Najvažnije knjige: Galiot (roman, 1978), O bledom zločincu (priče, 1978), Severna svetlost (roman, 1980), Veliki briljantni valcer (drama, 1985), Smrt Marije Snežne (priče, 1985), Posle Godoa (drama, 1988), Klementov pad (drama, 1988), Dedal (drama, 1988), Terra incognita (eseji, 1989), Sećanje na Jugoslaviju (esej, 1991), Pogled anđela (priče, 1992), Disput (zajedno sa Adamom Mihnjikom, esej, 1992), Razbijeni krčag  (esej, 1993), Podsmešljiva požuda (roman, 1994), Halštat (drama, 1994), Šala, ironija i dublje značenje (eseji, 1994), Katarina, paun i jezuita (roman, 2000), Brioni (eseji, 2002), Duša Evrope (eseji, 2006), Graditelj (roman, 2006), Drvo bez imena (roman, 2008), Te noći sam je video (roman, 2010), Džojsov učenik (priče, 2013), In ljubezen tudi (roman, 2017).

Između ostalog, dobio je Evropsku nagradu za kratku prozu (1994), Prešernovu nagradu (1993), Rožančevu nagradu za esej (1993), Sterijinu nagradu za najbolju dramu (1982, 1985), Herderovu nagradu (2003), Nagradu „Žan Emeri“ za esej (2007), Nagradu „Hemingvej“ (2009), Nagradu „Mediteran“ (2009).”Te noći sam je video” je 2010. godine proglašen Slovenačkim romanom godine, a 2014. je dobio nagradu za najbolju stranu knjigu u Francuskoj.
U izdanju Arhipelaga, u okviru edicije Sto slovenskih romana, objavljen je Jančarov roman Podsmešljiva požuda (2010).
Živi u Ljubljani.