Protekcija

Grad teatar, Budva/Narodno pozorište, Sombor
Branislav Nušić

Protekcija

Režija i adaptacija: Milan Nešković

Kostimografija: Biljana Grgur

Scenografija: Daniela Dimitrovska

Muzika: Duda Buržujka

Scenski pokret: Staša Blečić

Scenski govor: dr Dijana Marojević

Asistent scenografa: Ivan Nikolovski

 

Igraju:

MINISTAR                                                                Ninoslav Đorđević

DRAGINJA, njegova kći                                           Marija Maša Labudović

PERSIDA, njegova sestra                                          Ivana V. Jovanović

AĆIM KUKIĆ, predsednik suda                               Saša Torlaković

SAVETA, njegova žena                                             Biljana Keskenović

JULKA i SVETISLAV, njihova deca                        Ana Rudakijević i Lazar Nikolić

MANOJLO, brat Aćimov                                           Srđan Aleksić

JOVANKA, njegova kći                                            Julija Petković

MLADEN ĐURIĆ, advokatski kandidat                  Miloš Lazić

SAVA SAVIĆ, đumrukdžija                                     Stevan Vuković

MOMAK kod ministra                                               Staša Blečić

 

RIJEČ REDITELJA

Humor je jedan od najuzvišenijih oblika komunikacije među ljudima, zato u životu nije tako često, a ni lako biti duhovit. Na sceni je još teže. Doduše, ima različitih vrsta humora, koji proizvode različite vrste smeha. Ovaj Nušićev je univerzalan, jer se bavi karakterom jednog naroda koji se, očigledno, ne menja već skoro dva veka. A, što i da se menja kad mu dobro ide.

“Protekcija” je jedan od prvih komada Branislava Nušića. Pisao ga je u zatvoru, gde je autoritarno oko straže pratilo svaku njegovu reč, te je bio prinuđen da ublaži svoj kriticizam, koji ga je inače koštao slobode. Upravo tako smo dobili jednu, za njega atipičnu, istinski toplu priča punu naivnih zapleta o nesavršenim ljudskim karakterima. Svi likovi u ovoj komediji su neodoljivi, uprkos svim manama. One nikako nisu zanemarljive, ali su nam tako bliske i prepoznatljive.

„Da l’ je to karakter, ili mentalno oboljenje?“, kaže jedan song iz naše predstave. Šta god da je odgovor na ovo pitanje, samo humor može bar prividno da spasi svet. I naš, i Nušićevih likova. A, ako već delimo njihov karakter, hajde da delimo i sudbinu, pa da im/nam poželimo srećan kraj. Kraj                                                                       podrazumeva konačnost, pa uz sreću može da stoji samo kao oksimoron. To i hoćemo u pozorištu, to i hoćemo od humora.

Nek je slava oksimoronima u pozorištu, nek je slava ljudskoj toplini i humoru, a Vama, gospodine Nušiću, hvala! Srećan 160. rođendan.

MILAN NEŠKOVIĆ