Ko je ubio Dženis Džoplin?

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad/Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, OPENS

Tijana Grumić

Ko je ubio Dženis Džoplin?

Koncept i režija: Sonja Petrović
Dramaturgija: Nikolina Đukanović
Likovno rešenje kostima: Senka Ranosavljević
Scenografija: Željko Piškorić
Igraju: Bojana Milanović, Sonja Isailović, Stefan Vukić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović, Petar Banjac, Filip Grubač, Igor Sakač

Danas nam je teško da zamislimo vreme u kojem je ženama bilo zabranjeno da nose pantalone ili u kojem je bilo nedopustivo da se bave rokenrolom, ali Dženis Džoplin je odrastala upravo u jednom takvom vremenu.

Nažalost, Dženis Džoplin danas ređe pamtimo po tome šta je sve uradila za žensku borbu i emancipaciju žena, a češće po načinu na koji je živela, pa na kraju i umrla, a koji mahom osuđujemo. Isto tako, sve ono što danas znamo o Dženis, a što nije njena duboko potresna i dirljiva muzika, jeste ono što čujemo od ljudi koji (misle da) su je poznavali kroz razne intervjue, knjige i filmove o njoj. Zbog toga je nastao ovaj komad – napisan je za pozorište, jer je pozorište jedini medij u kojem možemo da damo glas upravo samoj Dženis Džoplin da konačno ispriča svoju priču. Nije važno da li je ta priča istinita, zasnovana na činjenicama ili hronološki dosledna, važno je da je ta priča konačno njena. Nezamislivo je teško biti među prvima koje reše da nose pantalone, pevaju rokenrol ili odluče da se ne udaju i imaju decu jer „to tako treba“. Zato što je bilo njih takvih koje su u nečemu bile prve, nama danas je malo lakše da biramo i ne budemo uvek osuđivane zbog naših izbora, iako se, budimo iskreni, našoj borbi ni blizu ne nazire kraj.

Tijana Grumić, dramska spisateljica

Kada sam razmišljala o tome da uradim predstavu o osobi, koja mi je bila uzor i inspiracija u tinejdžerskom periodu, uvek sam o njoj mislila kao o dvema osobama. Evidentno je njeno dvojstvo; njena dva lika i njene dve priče. Jedna priča o nesigurnoj, nežnoj, neprihvaćenoj i nezaštićenoj devojčici i ona druga o hrabroj, agresivnoj začetnici novog spiska kriterijuma za žene. Jedna zbog koje je živela i ona druga zbog koje je umrla. Jedna koja je išla ka svom kraju da bi druga počela. Tek kasnije nailazim na podatak da je Dženis dobila ime po bogu Janusu. U pitanju je rimski bog kraja i početka. On je obično prikazivan sa dva lica, jedno gleda u početak, a drugo u svoj kraj.

Stoga, ova predstava omaž je jednoj ženi koja je došla do svog kraja da bi se desio novi početak.

Ova predstava je omaž muzici kakva više ne postoji. Muzici koja nema formulu za uspeh nego emociju za deljenje. Muzici koja nije matematika nego organska potreba. Želim da ova predstava inspiriše i osnaži mnoge da budu ono što jesu, a ne ono što se od njih očekuje ili im se kao obavezno nameće.

Don’t compromise yourself you’re all you’ve got.

Dženis Džoplin nikada nije imala taj mercedes koji je bio stvar prestiža. Vozila je porše. Međutim, pre par godina njen porše prodat je na aukciji za rekordnih 1.76 miliona dolara. Ispostavlja se da je postavila nove standarde vrednosti.

I guess I’m just like a turtle
That’s hidin’ underneath its horny shell.

Sonja Petrović, rediteljka