Matijas Enar

Gosti: Tamara Valčić Bulić, Bora Babić, Igor Marojević

Prevodilac: Jasna Tatar Anđelić

 

Matijas Enar (Mathias Énard) je rođen 1972. godine, studirao persijski i arapski jezik, i dugo boravio na Bliskom istoku. Živi u Barseloni. Objavio je romane: Savršenstvo pucnja (2003 – Nagrada pet kontinenata frankofonije), Ploviti Orinokom (2005) i Zona (2008, Akademska knjiga, 2016). Enarov roman Zona kritičari su proglasili za jednu od najoriginalnijih knjiga desetleća I za njega je dobio više francuskih i međunarodnih književnih nagrada.

Za roman Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima dobio je Gonkurovu nagradu gimnazijalaca za 2010. godinu. Ta knjiga je iste godine nominovana i za Veliku nagradu za roman Francuske akademije, kao i za glavnu Gonkurovu nagradu. Za roman Busola (2015, Akademska knjiga 2016), dobio je nagradu Gonkur za 2015. godinu.

Trenutno se prevodi njegov poslednji roman Godišnja gozba grobarskog bratstva, objavljen u Francuskoj 2020. godine.

 

 

Tamara Valčić Bulić je profesor francuske književnosti na Filiozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se i književnim prevođenjem. Prevela je roman Busola Matijasa Enara (Akademska knjiga, Novi Sad, 2016), a trenutno prevodi njegov poslednji roman Godišnja gozba grobarskog bratstva, objavljen u Francuskoj 2020.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bora Babić je direktorka i glavna urednica izdavačke kuće Akademska knjiga. Karijeru je započela u Novom Sadu u našoj najstarijoj instituciji kulture Matici srpskoj, zatim je bila direktorka u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića, a posle veoma uspešne karijere u ove dve ustanove, 2006. godine osnovala je izdavačku kuću Akademska knjiga. Danas Akademska knjiga objavljuje najprestižnije svetske i srpske autore iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, prirodnih nauka i literature. Zahvaljujući uređivačkoj koncepciji, zasnovanoj na najvišim kriterijima profesionalnog izdavaštva, Akademska knjiga je postala  prepoznatljiv izdavač u Srbiji ali i celom regionu. Od 2019. Akademska knjiga je članica međunarodne izdavačke asocijacije CHINA-CEEC (Kina + 17 zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope).

Bora Babić je uspostavila veoma uspešnu saradnju sa velikim svetskim izdavačkim kućama  kao što su:  Harvard University Press, Oxford University Press, Prinston University Press, Yale University Press, Verso (Great Britain), Group Planeta, Mondadori (Italia), Éditions Gallimard  (France), Éditions du Seuil (France), P.O.L (France), Suhrkamp Verlag  (Germany), Reclam Verlag (Germany), Verlag C.H.Beck (Germany) itd.

Za uspešan rad u oblasti privatnog preduzetništva dobila je Povelju kapetan Miša Anastasijević (Novi Sad, 2013), a za uspešnu saradnju sa Univerzitetom u Novom Sadu dobila je Zahvalnicu Univerziteta za izuzetan doprinos razvoju, unapređenju i afirmaciji (2015). Zahvaljujući uređivačkoj koncepciji, osim pomenutih priznanja, izdavačka kuća Akademska knjiga je dobila i Nagradu za najbolju naučnu knjigu Hermeneutika kao politika Stenlija Rozena, 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga, 2016; Nagradu za naučni doprinos u oblasti izdavaštva, Festival „Pazi šta čitaš“, Beograd, 2017; Nagrada ediciji „Horizonti“ za najbolju ediciju na Sajmu „Trg od knjige“, Herceg Novi, 2017; Povelju za najboljeg izdavača koju dodeljuju novinari, 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga, 2017; Nagradu za izdavača godine, 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga, 2017; Specijalnu nagrada Novosadskog sajma knjiga za objavljivanje dvotomnog dela Teorija komunikativnog delovanja I–II Jirgena Habermasa, Novi Sad, 2018; Nagradu za najboljeg izdavača na Sajmu knjiga i grafike 2018. u Kragujevcu; Nagradu festivala „Pazi šta čitaš“; Beograd, za vredno reprint i izdanje knjige koja ima obeležja neprolazne kulturno-istorijske vrednosti, Simeon Piščević, Istorija srpskog naroda, 2019, Specijalnu nagradu Novosadskog sajma knjiga za objavljivanje knjige PREOBRAŽAJ SVETA. Globalna istorija 19. veka Jirgena Osterhamela, Novi Sad, 2022 i druge.

Bora Babić je dobitnica Visokog odlikovanja Ministarstva kulture i komunikacija Francuske za umetnost i književnost (2021) u rangu oficira koji se veoma retko kulturnim poslanicima u stranim državama.

Bora Babić je jedan od osnivača Udruženja profesionalnih izdavača Srbije. Izdanja Akademske knjige pokrivaju preko 20 žanrovski različitih oblasti koje izlaze u 17 edicija. Pored domaćih autora Akademska knjiga je prevela i objavila knjige sa više od 30 jezika stranih autora.

Jedan od najvažnijih projekata Akademske knjige je objavljivanje Celokupnih dela Aleksandra Tišme. Bora Babić je 2016. godine zajedno sa internet umetnikom Andrejom Tišmom osnovala Fondaciju Aleksandar Tišma (http://tisma-foundation.com/sr/o-nama/) u znak sećanja na velikog savremenog pisca Aleksandra Tišmu (1924-2003). Takođe, inicirala je osnivanje Međunarodne nagrade za književnost “Aleksandar Tišma”.

 

 

Igor Marojević rođen je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i studirao master iz Svetske književnosti na Univerzitetu Autonoma u Barseloni.

Objavio je romane Dvadeset četiri zida (1998, 2010), Žega (2004, 2008), Šnit (2007, 2008, 2014), Parter (2009), Majčina ruka (2011), Prave Beograđanke (2017), Tuđine (2018), Roman o pijanstvima (2019) i Ostaci sveta (2020), zbirke priča Tragači (2001), Mediterani (2006, 2008) Beograđanke (2014, šest izdanja) i izbor iz priča Sve za lepotu (2021) kao i novelu Obmana boga (1997) i knjige eseja Kroz glavu (2012) i Krv je voda (2018). Napisao je i drame: Nomadi (u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. na katalonskom i španskom, na kojem je i napisana), Tvrđava Evropa (autorski prevod prethodnog komada sa španskog, BELEF 2008) i Bar sam svoj čovek (Beogradsko dramsko pozorište 2009‒2011). Prema njegovom romanu Dvadeset četiri zida istoimena pozorišna adaptacija izvođena je takođe u BDP, 2003/2004. Dobio je više od deset književnih nagrada, između ostalih “Meša Selimović”, „Károly Szirmai“, Nagradu grada Beograda “Despot Stefan Lazarević”, “Zlatni beočug” za trajan doprinos kulturi Beograda, Nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“, „Desimir Tošić“, “Tronoški rodoslov”…). Dela su mu prevođena na španski, ukrajinski, katalonski, portugalski, mađarski, slovenački i makedonski jezik. Zastupljen u desetak reprezentativnih antologija srpske, ex-YU, južnoistočnoevropske i evropske kratke proze objavljivanih u Nemačkoj, Italiji, Češkoj, Poljskoj i drugim državama.

Prevodi prozu sa španskog i katalonskog. Član je Srpskog i Katalonskog PEN-a i jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg od 2002. ostvaruje status samostalnog umetnika. Živi u Zemunu.

 

Prof. dr Jasna Tatar Anđelić je studirala francuski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu i Univerzitetu «Stendhal» u Grenoblu. Doktorirala je lingvistiku na Univerzitetu u Strazburu. Vanredna je profesorica Univerziteta Crne Gore – predaje predmete Savremeni francuski jezik, Sintaksu, Analizu diskursa i Konsekutivno prevođenje Filološkom fakultetu. Aktivno se bavi usmenim i pismenim prevođenjem i do danas je jedini prevodilac iz Crne Gore akreditovan pri EU institucijama za francuski i italijanski jezik. Prije angažmana na Univerzitetu Crne Gore, radila je kao Rukovoditeljka Sektora za međunarodnu saradnju Saveza  samostalnih sindikata Crne Gore, bila je ispitivač na međunarodno priznatim ispitima za francuski jezik DELF i DALF, radila kao prevoditeljka i saradnica načitanijeg francuskog portala o Balkanu „Le Courrier des Balkans“, prevoditeljka programa Canal france International za RTCG. Prošla je specijalizovanu obuku za nastavnike konferencijskog prevođenja u Direkrtoratu za usmeno prevođenje EK u Briselu i redovno je angažovana za odgovorne prevodilačke zadatke od najviših državnih i međunarodnih instanci.

Bavi se istraživanjima u oblasti sintakse, konstrastivne lingvistike, dijahronijske lingvistike i teorije usmenog i pismenog prevođenja. Učesnica je brojnih međunarodnih lingvističkih i translatoloških konferencija i autorica monografija naučnih i stručnih radova iz i navedenih oblasti.

Članica je Matice crnogorske, Udruženja konferencijskih prevodilaca Crne Gore „AMIC“, „Societas linguistica europea“, komisije Ministarstva pravde Crne Gore za polaganje ispita sudskih tumača za francuski jezik, Crnogorskog udruženja tumača CUT.