Centar za kulturu Tivat

Karlo Goldoni

Mirandolina

Režija, dramska i jezička adaptacija teksta, izbor muzike: Tatjana Mandić Rigonat

Kostimografija: Stefan Savković

Scenografija: Vesna Popović

Kompozicija: Irena Dragović

Koreografija: Slavka Nelević

Igraju: Katarina Marković, Vučić Perović, Lazar Dragojević, Goran Vujović, Goran Slavić, Lara Dragović, Julija Milačić Petrović Njegoš

COPYRIGHT_DUSKO_MILJANIC_MONTENEGRO_

Mirandolina!

Kakva Žena!

Krčmarica Mirandolina jedan je od najčuvenijih ženskih likova u istoriji pozorišta. Ona slavi autentičnu snagu Žene, njenu inteligenciju, mudrost, Eros života, kreativnost, žudnju za nezavisnošču i slobodom. U njoj iskonska snaga Žene nalazi svoj uzbudljiv i duhovit oblik. Karlo Goldoni napisao je komediju Krčmarica 1751. godine, a prvi put je odigrana 1753. u Veneciji. Mirandolina od tada živi na pozorišnim scenama, nadigrava se sa muškarcima i Vitezom Ripafratom-ženomrscem, bori za dostojanstvo, i svoje i svog pola. Ona je feministkinja iz 18. veka. U muškim fantazijama je Đavolica, Venera, Padrona, Bludnica, Kurva, Svetica, Čarobnica. Ona je Sirena koja začarava muškarce i oduzima im razum. Opasna žena. Bilo da je zamišljaju kao Sirenu ili pin up, u bilo kom vizuelnom obliku ona je simbol samosvesne, buntovne žene. U sebi baštini iskustvo i taktike iz raznih vremena kojima su žene zavodile muškarce i ratovale s njima u bespoštednoj borbi polova.
Kakva je Mirandolinina sudbina u svetu kojim vlada Mamon, novac i pohlepa? Da li su sloboda i nezavisnost mogući, ili su samo velike iluzije? Šta je s ljubavlju? Kakav je odnos između ljubavi i novca, Erosa i Mamona? Za Bodrijara, umetnost je čin zavođenja. Mirandolina će nam pričati priču o sebi, kao umetnica koja u pozorištu igra svoj život, konstruiše i dekonstruiše narativ o ženi koja iznad svega ceni sopstvenu Slobodu.

www.czktivat.me