Očevi i oci

Narodno pozorište, Beograd

Slobodan Selenić

Očevi i oci

Režija: Veljko Mićunović

Dramatizacija: Kata Đarmati

Scenografija: Zorana Petrov
Kostimografija: Marija Marković Milojev
Kompozitor: Nevena Glušica
Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović
Igraju: Miloš Đorđević, Nikola Rakočević, Aleksandar Vučković, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Sena Đorović, Iva Milanović, Nikola Ristanovski

Reč reditelja

Naši očevi i oci –  naše nasleđe duhovno, intelektualno, ideološko – ono sa čim neminovno živimo do danas. Ili smo prisiljeni da živimo. U nemogućnosti otklona, zarad neprestanog iskopavanja i prekopavanja istorije, očevi i oci, obitavaju oko nas neprestano – podsećaju, progone nadziru i opominju. Iz krhotina sećanja Stevana Medakovića gledaju nas, naše raspolućenosti, ugrožene intime, porodični raskoli i otuđivanja. Ukazuje se i jedno suštinsko nerazumevanje različitosti, pa bilo ono na nivou bazičnog po nacionalnosti ili po pitanju puko ideološkog. Dok se, ujedno, ispostavljaju očiglednima naši unutrašnji egzili, bolne zarobljenosti i osećanje krivice koje teglimo do dana današnjeg.

https://www.narodnopozoriste.rs/lat/predstave/ocevi-i-oci