Jul, 2024
more
Event Details
Beka Vučo
„Sa Cvejom“
Učesnici: Zoran Hamović, Ksenija Radulović, Vojislav Voja Brajović
Knjiga o Branku Cvejiću je sačinjena od niza autorskih tekstova. Ona nije samo važan dokument o jednom izuzetnom umetniku i njegovim dostignućima u oblasti kulture i umetnosti, u gradu, zemlji i celom regionu bivše Jugoslavije, već i o godinama zajedništva, o druženju, bliskosti, radu, prolasku vremena, pokušajima razdvajanja…
-Za Cvejićem ostaju dela od krucijalne važnosti i vrednosti za težinu vremena u kojima je delovao, kao i dostignuća koja nisu uvek bila priznata od kulturnih zvaničnika onako kako je on to zaslužio.
Ova knjiga je, prema rečima Beke Vučo, korak odavanja posebnog priznanja tom činu nesebične prisutnosti i delovanja u našoj kulturi i umetnosti.
– Jedan od razloga za nastanak knjige, uz one lične i emotivne, sigurno je duboko poštovanje tog našeg savremenika, stvaranje potpune slike o umetniku koji je uvek prisutan, tu sa nama, i oko nas. Čist, odgovoran i uspešan.
Knjiga je koncipirana u osam poglavlja, objašnjava Vučo, koja predstavljaju Cvejićeve važne životne i profesionalne korake (napustio nas je zakoračivši u osmu deceniju), no nije hronološki građena, iako se to nije u potpunosti moglo izbeći.
– Takav koncept vodio nas je da autore tekstova i sećanja nalazimo ne samo među bliskim saradnicima u oblasti kulture, „drugarima iz pozorišnog i umetničkog sveta”, već i u njegovom privatnom okruženju, pre svega u porodici i među bliskim dugogodišnjim prijateljima.
Pokušali smo, koliko je moguće, da knjigu oslobodimo patetike da u isto vreme unesemo nešto i od samog Cveje – njegov duh i šarm, poneku šalu, ali i odmerenost, eleganciju u izrazu i tonu, dostojanstvo, korektnost i pre svega jedan građanski duh.
Zoran Hamović, osnivač je, direktor i glavni urednik Izdavačkog preduzeća KLIO i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije. Sa grupom kolega osnovao je nevladinu organizaciju Biblioteka Plus, koja ima za cilj da pomogne razvoj instrumenata kulturne politike i profesionalnog usavršavanja u oblasti izdavaštva i bibliotekarstva. Autor je projekta Internest, koji ima za cilj transformaciju školskih biblioteka u informacione centre. Umetnički direktor Beogradskog međunardnog sajma knjiga bio je od 2003 do 2007. godine; specijalni savetnik ministra kulture od 2001 do 2003 i od 2008 do 2011. godine; član Saveta za kulturu grada Beograda 2012 i 2013. godine. Član je Radne grupe za medijsku pismenost.
Dobio niz domaćih i stranih priznanja za uređivačke i izdavačke poduhvate, uključujući nagradu Biblioteke grada Beograda za najboljeg izdavača 2003. godine, takođe i Beogradski sajam knjiga proglasio je „Clio“ za najboljeg izdavača 2003. i 2010. I 2016 godine.
Ksenija Radulović – diplomirala dramaturgiju, magistrirala i doktorirala teatrologiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Redovna profesorka FDU (oblast: studije pozorišta i izvođenja). Glavna urednica Zbornika radova FDU, urednica većeg broja stručnih i naučnih izdanja iz oblasti dramskih umetnosti. Bila je direktoka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, glavna urednica časopisa Teatron, umetnička direktorka i selektorka Sterijinog pozorja, selektorka programa Show case na Bitefu, kuratorka programa Focus Serbia na festivalu Nova drama u Bratislavi, itd.
Autorka knjiga: Korak ispred (Grad teatar Budva i Oktoih, 2000), Surova klasika: rediteljski zaokreti u tumačenju dramske klasike (FDU 2019), Otvaranje granica: stručna recepcija Bitefa u Srbiji (FDU 2023).
Vojislav Brajović (1949, Beograd) osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, da bi posle toga 1967. upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Diplomirao je 1971. u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Od 1969. do 2012. bio je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (Semjon Vasa Železnova M. Gorkog, Žutilov Rodoljupci J. S. Popovića, Turnel Buba u uhu Ž. Fejdoa, Murzavecki Vuci i ovce A. N. Ostrovskog, Knez Matamor Pozorišne iluzije P. Korneja, Dimitrije Bure baruta D. Dukovskog, Tata Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) B. Srbljanović, Otac, Rafo Konforti, Pesnik Gospođica I. Andrića, Dnevnik o Čarnojeviću M. Crnjanskog), gostovao je na scenama Zvezdara teatra (Vasa Vučurović Mrešćenje šarana A. Popovića, Tom Sardžent Pogled u nebo D. Hera, Beli Voz K. Makartija), Ateljea 212 (Mamajev Kola mudrosti dvoja ludosti A. N. Ostrovskog, Sigmund Frojd Posetilac E. E. Šmita), Srpskog narodnog pozorišta (Vićencio Mera za meru V. Šekspira), Crnogorskog narodnog pozorišta (Iguman Stefan Gorski vijenac Njegoša, Teterev Malograđani M. Gorkog, Torvald Nora H. Ibzena), na festivalu Grad teatar Budva (Šćepan Mali Lažni car Šćepan Mali Njegoša, Radovan Radovan Treći D. Kovačevića, Tiresija Troil i Kresida i Prosper Bura Šekspira), te na Dubrovačkim ljetnjim igrama (Alonzo Oluja V. Šekspira)… Tokom karijere ostvario je i brojne uloge na filmu (Vojnikova ljubav, Otpisani, Povratak otpisanih, Nacionalna klasa, Tito i ja, Pozorišna veza, Boj na Kosovu, Turneja, Bure baruta…) i televiziji (Šešir profesora Koste Vujića, Vuk Karadžić, Više od igre, Bolji život, Metla bez drške, Kir Janja…). Dobitnik je mnogih najrelevantnijih domaćih i inostranih nagrada i glumačkih priznanja, među kojima se izdvajaju nekoliko Sterijinih nagrada, Oktobarska nagrada Grada Beograda, Milivoje Živanović, Ljubiša Jovanović, Dr Branivoj Đorđević za lepotu govora, Zlatna maska, Ćuran, Ardalion, Žan Marolt… Bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Srbije, savetnik za kulturu predsednika Republike Srbije, direktor u osnivanju Bitef teatra, v. d. upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta i predsednik Upravnog odbora „Avala pro filma“, Beograd. Od 2013. je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.
www.udus.org.rs