BergamArt

Po motivima drame “Španski kardinal” Enrija de Monterlana

Španska luda

Kolektivna režija

Adaptacija teksta, koncept: Marija Bergam

Kreator interaktivnih vizuala: Sanjin Ćorović

Reditelj saradnik: Nikola Zavišić

Kostimografija: Boris Čakširan

Muzika: Lena Kovačević

Koreografija: Tamara Pjević

Igraju: Slobodan Beštić, Marija Bergam, Maja Stojanović

 

Španska luda je intermedijalna drama inspirisana istorijskim likom španske kraljice Huane Lude, utemeljena na drami Španski kardinal francuskog akademika Anrija de Monterlana. U ovom savremenom scenskom čitanju, kraljica Huana, koja je odbila da vlada i zatvorila se u svoje unutrašnje ludilo, postaje metafora otpora, ženske slobode i cene moći. Predstava spaja klasičnu glumačku igru sa upotrebom digitalnih tehnologija. Lik Kardinala, njenog političkog protivnika, pojavljuje se u prvom činu kao projektovani avatar, dok se kraljičin razlomljeni um vizualizuje kroz projekcije, glič efekte i zvučne distorzije. Na sceni se susreću živi izvođač i virtuelni entitet, u neprestanoj borbi za istinu, kontrolu i identitet. Kroz dijalog sa virtuelnim likom, glumica istražuje nove oblike prisustva, ranjivosti i glumačkog otpora, dok se pozorišna scena pretvara u psihološki i digitalni pejzaž.

Reč autora

Sukob Kardinala i Kraljice u drami Španska luda počiva na potpuno različitom doživljaju sveta i stvarnosti. Oni govore istim jezikom, ali se ne razumeju, njihovi unutrašnji svetovi sapostoje, ali se ni u jednoj tački ne presecaju. Luda kraljica odbija da vlada i živi asketskim životom, a kardinal Španije je izdao veru zarad vlasti. Kraljica će uspeti da poljulja kardinala, i on će u jednom trenutku uporediti sebe sa kraljičinim asketskim vrlinama:

 Ona živi u jednoj bednoj sobi… često se dešava da spava na zemlji… krpi svoju odeću… ne žudi za tim da gleda zlato i srebro, jede iz glinenog tanjira, bez stolnjaka i bez salveta… Mrzi sve što predstavlja zadovoljstvo… ne pokazuje radost ni za šta. Pečat koji je izabrala ima jednog carskog pauna koji sedi na zemaljskoj kugli, i jednu reč napisanu ispod: taština.

Svedoci smo vremena u kojem se pod višedecenijskim pogubnim uticajem medija i društvenih mreža ljudi većinom histerično upinju da budu, ili makar sebe predstave lepšim, imućnijim, uticajnijim – onakvim kakvi nisu. U kontekstu postkapitalističkog i postglobalističkog vremena u kojem su se generacije ljudi otuđile i odrekle promišljanja o smislu života, i svoje životne potencijale usmerile na besplodne, neretko i pogubne puteve, pojava jednog lika poput jurodive kraljice Huane vrlo je uzbudljiva i rekla bih — preko potrebna. Može li ispovest lude kraljice, kao što je poljuljala Kardinala, da opomene, zapita i otrezni savremeni svet? Ovo je za mene bila veoma inspirativna i interesantna tema za istraživanje i rad.

Marija Bergam – glumica