Upotreba čoveka

Grad teatar Budva/Novi tvrđava teatar, Čortanovci

East West centar, Sarajevo/Újvidéki Színház, Novi Sad

Aleksandar Tišma

Upotreba čoveka

Režija:  Boris Liješević

Dramaturg: Fedor Šili
Dramatizacija: Fedor Šili i Boris Liješević
Scenografija: Željko Piškorić
Kostimografija: Marina Sremac
Muzika: Stefan Ćirić

Igraju: Emina Elor, Draginja Voganjac, Jugoslav Krajnov, Dušan Vukašinović, Ognjen Nikola Radulović, Aljoša Đidić, Ognjen Petković

REDITELJ O PREDSTAVI
Čitajući roman, imali smo utisak da čitamo neke savremene hronike i da dobijamo poruke za naše vreme. A, jedna od najznačajnih takvih je koketiranje sa opasnim idejama koje svoj koren imaju u fašizmu, a završavaju se u gasnim komorama. Sve nas je podsećalo na ratove koje pamtimo. Zato je predstava u Sarajevu snažno rezonovala. Kako su samo razumevali te ljude koji se do zadnjeg časa nadaju da ludilo ne može biti jače od razuma. A kada shvate da nije – već je kasno. Već kucaju na vrata i vode nas. Rat je uvek jedan te isti, gde god bio. Povodi su različiti, ali se uvek svede na isto.

Tišmin roman Upotreba čoveka kompleksna je priča o tragičnoj sudbini ljudi u ratu, sudbini nekoliko porodica koje su živele pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata.
Rat je svakovrsno nasilje nad čovekom, oduzimanje ionako krhkih ljudskih sloboda, nesigurnost, otupljivanje svega emotivnog u čoveku. Upravo tako počinje upotreba čoveka, a do nje vode naopaka ideologija, niske strasti i nagoni najgore vrste…

Upotreba čoveka je priča o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma te ne preduzimaju ništa, iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada.

Glavna junakinja je Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, koja iz gospodskog novosadskog života biva deportovana u Aušvic 1943. sa svojom porodicom ali i sa ostalim jevrejskim porodicama. Vera jedina preživljava taj stravičan život i prizore, jer logorsko vreme provodi u “kući radosti”, bordelu u kojem im seksualne usluge koje pružaju SS vojnicima, produžavaju život i odlažu put u krematorijum.

Pitanje je da li treba preživeti kada se ceo tvoj svet raspadne i nestane? Nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim? Da li se treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa, koje se vraćaju i ne daju mira. Ima li tada više smiraja, doma? A kako se ne boriti za život kada je to najjači čovekov nagon?
Kako mu objasniti da ne treba da živi? Ratna psihologija koja stupa pretvara čoveka u robu za upotrebu, materijal, za sprovođenje tuđih namera. Nije li tada nagon za preživljavanje neprijatelj koji nas gura u propast? Šta je sve čovek i šta je sve u njemu, bilo je glavno pitanje tokom rada na ovo predstavi. Biće koje se prilagođava uslovima? U miru je civilizovan građanin koji se bori za mirnodopske vrednosti a isti taj u ratu postaje deo zloglasnog mehanizma koji, sprovodeći naredbe gura u poniženje i smrt hiljade drugih, dok ga posle rata opet zatičemo u nekim mirnim porodičnim uslovima. Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Postaje ono što vreme od njega traži. Ovo je priča o potrazi za izgubljenim životom, koji se nikad nije ni desio.

www.tvrdjavateatar.com/upotreba-coveka

Boris Liješević je rođen u Beogradu, odrastao u Budvi, gdje je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i završio režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gdje danas vodi klasu glume.

Prve godine profesionalne karijere obilježavaju saradnje sa mladom i srednjom generacijom srpskih dramatičara iz kojih nastaju predstave: Beograd London (Fedor Šili), Dragi tata (Minja Bogavac), Zverinjak (Dušan Spasojević), Projekcija (Miloš Jakovljević). Režira komade savremenih regionalnih i evropskih autora: Prisustvo (Dejvid Harover), Osvrni se u gnevu (Džon Ozborn), Osećaj brade (Ksenija Dragunska), Bella figura (Jasmina Reza), Pijani (Ivan Viripaev)… Autorski projekti nastali snimanjem tematskih razgovora s anonimnim sagovornicima koji otkrivaju svoja autentična iskustva: Čekaonica, Plodni dani, Povodom Galeba, Očevi su grad(ili), Peti park. Projekat nastao iz improvizacija u procesu rada: Čuvari tvog poštenja… Rad na tekstu, odnosno dugotrajni rad s piscem na materijalu, poslednjih godina obilježava njegove procese i čini osnovu rada u probnoj dvorani i na pozornici, kao što su predstave po komadima Igora Štiksa: Elijahova stolica, Brašno u venama, Zrenjanin; Fedora Šilija: Čarobnjak, Noćna straža; Damira Karakaša: Blue moon. Predstave prema dramatizacijama romana: Elijahova stolica Igora Štiksa, Jare u mleku Jurija Poljakova, Mirni dani u mixing partu Erlenda Loea, Upotreba čoveka Aleksandra Tišme, Mir na Itaki Šandora Maraija.

Boris Liješević je dobitnik nagrada „Mira Trailović“, „Ljubomir Muci Draškić“, „Bojan Stupica“, „Anđelko Štimac“, „Petar Kočić“, Ardalion, Iskra kulture, Sterijine nagrade, nagrade sarajevskog magazina Dani – Hrabri novi svet. Za režiju je nagrađen na festivalima: Barski ljetopis, Tvrđava teatar u Čortanovcima. Dobitnik je godišnjih nagrada Ateljea 212, Srpskog narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.