San na javi – o teatru s ovog kraja svijeta

Varja Đukić
Urednik knjige: Aleksandar Milosavljević
Moderator: Janko Ljumović

Varja Đukić rođena je 1962. godine u Zagrebu, Hrvatska.

Studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, upisala 1980. godine na klasi prof. Ognjenke Milićević. Kao student druge godine, igrala u fimu Variola vera u režiji Gorana Markovića i dobila nagradu za najboljeg debitanta na Jugoslovenskom filmskom festivalu u Puli, iste godine igrala u fimu Stepenice za nebo, Miroslava Lekića. Kao student treće godine igrala u seriji JRT Banjica, režija Sava Mrmak. Kao student četvrte godine, debitovala na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu u predstavi Zli dusi, režija Stevo Žigon, igrala u predstavi Mara – Sad u režiji Petra Zeca u pozorištu Dvorište. Diplomirala 1984. godine kao autor monodrame “Ovaj smak sveta” rađene po esejima Elijasa Kanetija i dobila Oktobarsku nagradu grada Beograda za najbolji studentski rad.

Profesionalna biografija nakon studija

Od 1985. do 1990. član ansambla Crnogorskog narodnog pozorišta u Titogradu. Od 1989 do 2001. radi kao asistent, saradnik na predmetu gluma, katedra za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1998. živi i radi u Podgorici kao samostalni umjetnik do osnivanja knjižare Karver 2005. Od 2008. član ansambla CNP-a.

Igrala u TV serijama i dramama JRT (RTS, RTNS) i RTS : Banjica, Narodni poslanik, Tesla, Nedovršena sinfonija i filmovima: Variola vera, Stepenice za nebo, U ime oca i sina, Pogled sa Ajfelovog tornja, Imam nešto važno da vam kažem,

Igrala u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta: Zli dusi (Lizaveta Nikolajevna), Žak ili pokornost (Roberta), Na letovanju (Varja), Mario i mađioničar (Silvestara); Pozorišta Dvorište, Mara – Sad (Šarlota Kordej); Ateljea 212 i Narodnog pozorišta Sombor, Lunasa (Agneza); Beogradskg dramskog pozorišta, Kuća strave-Seosko dvorište (Bepi); Dah teatara, Ova vavilonsaka pometnja (Anđeo), Darovi naših predaka (Tuta), Nezavisna produkcija, Beograd: Pod muškim kišobranom (Parun Vesna); Crnogorskog narodnog pozorišta, Titograd od 1985. do 1990: Veliki briljantni valcer (Ljubica), Krojači džinsa (Marija), Noć bogova (Luda), Klaustrofobična komedija (Balerina), Revizor (Hljestakov); Budva grad teatra: Banović Strahinja (Žena), Jerma (Marija), Kvave svadbe (Majka); Zetskog doma: Princeza Ksenija od Crne Gore (Ksenija), Kralj Ibi (majka Ibi), Višnjik (Ranjevska), Hanibal podzemni (Kleo), Maškarata ispod kuplja;
Barskog ljetopisa: Vladimir i Kosara (Kosara), Hasanaginica (Hasanaginica);  Crnogorskog narodnog pozorišta od 2000. do danas : Party time (Džila), Nora ( Linde), Joneskomanija (Gospođa Smit), Nigdje nikog nemam (Sara), Ko se boji Virdžinije Vulf (Marta), Na ljetovanju (Marija Ljvovna), Ribarske svađe (Libera), Post scriptum ( M. I Majka), Šćeri moja (Milena), Ženidba (Fjokla), Ekvinocio (Jele)

Objavljivala esejistiku, u pozorišnim i časopisima za književnost i kulturu u Crnoj Gori I Srbiji (Zbornik FDU, Beograd, Scena, Novi Sad, Ars, Cetinje, Montenegro mobil art, Podgorica, Gest, Podgorica ) .

Autor knjige Pozorišni geto (CDNK, 2000.), In patria (CDNK, Sibila d.o.o. 2014.)

Autor radio drama Devojčica u cveću rezede i 1919. i mnoge druge (RTS).

Autor pozorišnih predstava:

Tebi iz jučerašnje po djelima Marine Cvetajeve (1998, CKZD, Beograd; 1999, KIC, Podgorica: Zetski dom, Cetinje);

Pozorišni geto (Sanjam knjige, Pula 2006);

Post scriptum po djelima Danila Kiša ( 2013. CNP, Podgorica )

Malo o duši po stihovima Vislave Šimborske (Centar za kulturu, Tivat, Zetski dom, Cetinje, Ratkovićeve večeri Poezije, Bijelo Polje, premijera Centar za kulturu Tivat 2017.)

www.odaklezovem.com

Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar i teatrolog, studirao psihologiju, književnost i menadžment u medijima, master menadžer u medijima. Bio je upravnik, direktor Drame i umetnički direktor Srpskog narodnog pozorišta, urednik programa i izdanja u Narodnom pozorištu Nepszinhaz Subotica i Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, kao slobodni umetnik bio je dramaturg u nizu teatarskih projekata. Pozorišnu kritiku piše od 1986. za vodeće novine, nedeljnike, časopise, kao i za televizijske i radio stanice u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Bio je selektor ili umetnički direktor mnogih domaćih pozorišnih festivala i član žirija bezmalo svih festivala u Srbiji i festivala nacionalnih teatara Crne Gore, Slovenije, Severne Makedonije.

Uređivao je pozorišne novine „Ludus”, član je redakcija časopisa „Scena”, bio urednik u „Teatronu”, „Povelji“… Priredio specijalni broj Revije UNESCO posvećen pozorištu u Jugoslaviji, koautor je jedinice o YU teatru u Velikoj svetskoj teatarskoj enciklopediji, autor tekstova o domaćoj drami i pozorištu objavljenih u inostranim publikacijama, pa i zborniku Svetsko pozorište Međunarodnog teatarskog instituta. Uređivao ediciju Savremena srpska drama, uređivao i vodio Hroniku BITEF-a RTS-a, vodio razgovore na okruglim stolovima BITEF-a, Sterijinog pozorja…

Predsednik je Umetničkog veća Sterijinog pozorja, bio član predsedništva Saveza dramskih umetnika Srbije, u dva mandata predsednik Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.

Autor je, koautor, priređivač ili urednik niza knjiga iz oblasti teatarlogije i istorije pozorišta. Eseji su mu objavljivani u monografijama o pozorištima i teatarskim stvaraocima.

Kao dramaturg sarađivao s Ljuboslavom Majerom, Radoslavom Milenkovićem, Kokanom Mladenovićem, Nebojšom Bradićem, Borisom Isakovićem, Ljubišom Ristićem, Željkom Hubačem, Rahimom Burhanom, Sašom Milenkovskim, Loranom Mandonom, koreografkinjom Oliverom Kovačević Crnjanski, performerom Sašom Asentićem…

Dobitnik je nagrade „Zlatno pero“ TANJUG-a za pozorišnu kritiku, tri Sterijine nagrade za kritiku i Nagrade časopisa „Venac” za esej.

Janko Ljumović je vanredni profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti Univerzitetu Crne Gore na Cetinju. Rukovodilac je studijskog programa Drama i pozorište. Diplomirao i magistrirao pozorišnu i radio produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Učesnik je brojnih nacionalnih i međunarodnih konferencija, producent i urednik niza projekata iz oblasti scenskih umjetnosti, medija, menadžmenta u kulturi i kulturne politike. Od 2008. do 2015. godine bio je direktor Crnogorskog narodnog pozorišta, i ministar kulture u Vladi Crne Gore od 2016. do 2017. godine. Autor je knjiga: Kultura page, Produkcija značenja, Svijet umjetničkih profesija – drama i pozorište i Pozorište kao kapital. Urednik i kourednik publikacija:  Start-up Creative Podgorica, Platforma za novo djelovanje kulture, Crnogorsko narodno pozorište1953-2013, Representation of Gender Minority Groups in Media: Serbia, Montenegro and Macedonia, Crnogorske studije kulture i identiteta, Multikulturalizam i savremene umjetničke prakse, Politika i pozorište – sjećanje na stvarnosti i Kultura sjećanja – politike i prakse.