Zaljubljeni Šekspir

Beogradsko dramsko pozorište

Po motivima filmskog scenarija Marka Normana i Toma Stoparda, adaptacija Li Hol
Zaljubljeni Šekspir

Režija: Ana Tomović

Prevod: Marija Stojanović
Dramaturgija: Periša Perišić
Scenografija: Aleksandar Denić
Kostimografija: Momirka Bailović
Igraju: Luka Grbić, Aleksandar Vučković, Andrej Šepetkovski, Miloš Petrović Trojpec, Stanislava Nikolić, Paulina Manov, Dragana Varagić, Marko Gvero, Aleksandar Radojičić, Aleksandar Alač, Marko Todorović, Ljubomir Bulajić, Amar Ćorović, Zoran Đorđević, Aleksandar Jovanović, Stefan Radonjić, Nikola Malbaša, Miloš Lazarov

PRVA LJUBAV…

U Zaljubljenom Šekspiru Stopard priznaje – iako ironično – Šekspirov nov dom na kinematografskom tržištu tako što je elizabetanski svet pretočio u holivudski, filmski, drveni studio gde potražnja za blokbasterom rađa konvencionalno pisanje, „ljubav i komad sa psom“. Već na samom početku, Šekspir je rastrzan između potrebe da napiše komad koji će biti pun pogodak i vlastite želje da stvori umetnost dostojnu Marloua, dvostruke veze koja ga osujećuje da je, takoreći, i kreativno i fizički impotentan. Njegov izazov je u tome da istovremeno teži popularnosti, komercijalnom uspehu kod publike, a da pritom ne ugrozi mogućnost stvaranja „autentične“ umetnosti sposobne da pokaže, po rečima kraljice Elizabete: „samu istinu i prirodu ljubavi“. Taj stepen autentičnosti, posle iznenadnog susreta, pronalazi u Violi de Leseps, lepotici koja ne haje što ju je otac bračnim ugovorom namenio lordu Veseksu, koja voli poeziju i Šekspira. Njihova strastvena, kobna afera predstavlja osnovu za Romea i Juliju, a Vila iz sveta konvencionalnih komedija vodi u carstvo romantične tragedije/tragične romanse gde – Stopard nam sugeriše – on pronalazi svoj prepoznatljiv glas.

Ali iako je Šekspir, prerušen u filmskog stvaraoca, ušetao u dvadeset prvi vek preporođen kao savremenik, to ne znači da treba samo da slavimo njegov kultni status već i da zavirimo iza onog što se nazire ispod svih tih naslaga, zastora, interpretativnih velova kojima je zaodenut, uprkos holivudskim (licencnim) miderima kojima je stegnut, naročito ako ga posle skoro četvrtine veka, obrnutim procesom, iz galimatijasa filmskih i drugih obrada (od verodostojnih, preko slobodnih, do radikalno drugačijih) vraćamo izvornom mediju i prvoj ljubavi – pozorištu.

Periša Perišić

www.bdp.rs