Baš nedavno, na Šekspir festu, ponovo je moglo da se vidi koliko različitih izdanja i danas poprimaju drame velikog britanskog autora: kako je to kad je „Hamlet“ bez reči, kad se igra kao koreografska partitura, ili kad je povod za evidenciju zločina jedne monarhije ili, na primer, gde su sve u svetu zabeležene priče o Romeu i Juliji kao stvarnim tragičnim junacima nedozvoljene ljubavi…
Raznovrsna ponuda predstava u okviru Šekspir festa uskoro će biti nastavljena, jer posle letnjeg sada sledi jesenji deo festivala, u okviru kojeg će biti izvedena i predstava „Makbet“, koju režira Nikita Milivojević. Prvo će, međutim, novi projekat osnivača Šekspir festa imati priliku da vidi publika u Budvi, na Festivalu Grad teatar, 16. avgusta. Budva Grad teatar samo je jedan od koproducenata predstave, u čije stvaranje su uključeni i Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko narodno pozorište i Ujvideki sinhaz, gde će premijerne izvedbe biti održane u septembru i oktobru. „Makbet“ je u pozorištu poznat kao proklet komad, o kojem se ne govori.
Nikita Milivojević se još najavljujući Šekspir fest u julu našalio malo na tu temu. Otkrio je da ga intrigira vizuelnost tog Šekspirovog dela, kompleksnost i oniričnost, pojava da je sve što se dešava poput sna. Slogan „I, sem nestvarnog, ništa stvarno nije“ za Šekspir fest, preuzet je upravo iz „Magbeta“. Milivojević se odlučio za proveren i poznat prevod Velimira Živojinovića, sa imenom „Makbet“, mada se u duhu pravila srpskog jezika (jednačenja suglasnika) ovaj Šekspirov naslov po čoveku čiju ženu i njega proždire ambicija da vladaju Engleskom, češće zove Magbet. Osim toga, u ekipi saradnika su Željko Piškorić kao scenograf, kostimografkinja Jelena Stokuća, kompozitor Dimitris Kamaratos, koreografkinja Amalija Benet, a na scenskom govoru radi Radovan Knežević. U glumačkoj podeli su Anica Petrović, Nevena Neranyić, Maja Stojanović, Jelena Simić, Dejan Đonović, Branislav Jerković, Arpad Mesaroš, Marko Marković, Milan Zarić, Sonja Isailović, Gabor Pongo, Ivana Pančić.
U plejadi glumaca, privlači pažnju ime Arpada Mesaroša, koji je baš nedavno imao priliku, sa velikim uspehom, da igra još jednog Šekspirovog kralja koji izgara od krune – Ričarda Trećeg. Ulozi najpoznatijeg Šekspirovog zloće Ričarda, Mesaroš se veoma radovao i zbog nje gotovo retrpeo fizičku transformaciju, koja se u predstavi koju je u Ujvideki sinhaz (Novosadskom pozorištu) režirao Dejan Projkovski, odlično uklopila u patologiju psihološkog profila ljudi kao što je Ričard. I uloga Makbeta veoma je zahtevna, ali Arpad Mesaroš uopšte ne preza od nje, naprotiv. Kaže da mu je još od akademije ova uloga san, a otkriva nam da se u Nikitnom viđenju „Makbeta“, uz njih trojicu koji igraju naslovnu ulogu, najviše i radi o snovima: – Nikita je rekao da on jednostavno neće više da režira predstave u klasičnoj formi. I ne plaši se od toga da se ovo izdanje „Makbeta“ neće dopasti publici. U toku procesa mnogo smo se bavili snovima, imali smo puno improvizacija vezano za ključne scene iz drame. A najvažnija rečenica nam je bila: „Spavati više nećeš. Makbet je ubio san!“ Podsećanja radi, u „Makbetu“ Šekspir opisuje zapovednika u škotskoj vojci kojeg susret s tri veštice i njihovo proročanstvo da će jednog dana postati kralj Škotske potpuno izobličuje. Ambiciozan, ali i potaknut od svoje još ambicioznije
žene, Makbet ubija škotskog kralja i preuzima njegov tron. Nakon tog krvavog čina pun je osećanja krivice, ali ga sve više obuzima i paranoja, zbog koje njegova vladavina postaje tiranska, puna zločinstava. Spirala krvoprolića odvešće zemlju u građanski rat, a Makbeta i ledi Makbet u ludilo i smrt…
– Od onog momenta kada Magbet saznaje od veštica da će postati kralj, njegov život postaje košmar. Zapravo, ne znam da li je on i pre bio nesrećan ili vlastoljubiv. Ali sticajem okolnosti, i pod uticajem žene, on čini najstrašniju stvar, i od tog trenutka nema zaustavljanja. Pitam se zbog čega? Iz principa, da moraš ići do kraja? Ili zbog toga što se nadaš da će se dogoditi neko čudo koje će da te spasi? – sa uzbuđenjem je zapitan Arpad Mesaroš pred izazovima kakve nam u tumačenju života, često i kao sna, postavlja Šekspir.
Igor Burić Internet portal novosadskog lista Dnevnik
11.08. – dnevnik.rs