Stevan Koprivica, direktor Gradskog pozorišta Podgorica, predstavu je nazvao dramaturškim i rediteljskim ogledom Vide Ognjenović na temu istorijske ličnosti i biografije Antuna Kojovića, kanonika grada Budve druge pol. 18. i prve polovine 19. veka.
– Naravno, život je jedno, a istorija i biografija su drugo, pa tako ovaj komad moramo sagledavati iz današnje vizure, što je gospođa Ognjenović i uradila. Ono što je važno su vertikale koje nas se tiču, a to je pitanje dogme, pitanje manipulacije verom, pitanje Evrope i nas u Evropi i Evrope spram nas, svi oni konteksti koji su bili aktuelni u 18. veku, a aktuelni su i danas. Ovo je i komad o slobodi – izjavio je Koprivica nakon premijere.
Nebojša Dugalić, kome je poveren lik Antuna Kojovića, istakao je da ima mnogo toga što je Vida Ognjenović pokušala u ovom komadu da prikaže; veliku temu, kroz određene unikatne pojedince koji su obeležili jednu epohu i koji su živeli u jednom malom mestu.
– Ona je, u stvari, htela da pokaže kako ti usamljeni a veliki duhovi u sebi prelamaju jednu čitavu epohu. Kvalitet ovoga teksta i njegova veličina je u tome što je kroz taj jedan veliki duh Antuna Kojovića prikazan ogroman spektar svega onoga univerzalno ljudskoga, jer se kod njega prelama i njegovo vreme, a i mi se prepoznajemo u tim ljudima koji oko njega gravitiraju. On je taj koji donosi neke nove vidike za koje ta sredina nema kapacitet, ali uspeva da nešto svojim duhom u tom prostoru oživi i donese iz nekog drugog sveta. Uvek je istorija niz tumačenja, najčešće iz perspektive onih koji progovaraju neku svoju ranu, ali možemo, vrlo lako, uporediti kako se istorije različitih naroda ne slažu iz različitih vizura po mnogo čemu. Svako drugačije vidi svoju poziciju u istoriji. Pseudoistorija je jedan zahvalan dramski postupak koji omogućava da se u jedan faktografski sklop učita mnogo toga individualno psihološkog i mnogo toga mentalitetskog i jedinstvenog – istakao je Dugalić.
Mišo Obradović koji tumači lik Konta Zanovića kaže da je on fascinantan lik.
– On mi se čini kao savršena kontrateža glavnom liku, natpopu Kojoviću, kao jedan eterični lik, pesnik, pa sam ga gradio na onome čemu sam sklon i privatno, osim varanju na kartama.
Lara Dragović je posle predstave izjavila da je ceo proces rada na predstavi bio odličan i da joj je “pogotovo dragoceno da je radila sa takvim velikanima kao što su Vida Ognjenović, Sonja Vukićević, Nebojša Dugalić i svi ostali glumci iz Gradskoga pozorišta, i što je imala priliku da uhvati talas tog iskustva, sjajnih ideja i potpuno drugačijeg shvatanja sveta, sve ono što se i vidi kroz Vidin tekst. Bilo je predivno i inspirativno sve od čitaćih proba do samog izvođenja na sceni.
U predstavi igraju još i Pavle Popović, Pavle Ilić, Davor Dragojević, Danilo Čelebić, Vukan Pejović, Ognjen Sekulić, Branka Femić Šćekić, Smiljana Martinović, Una Lučić, Itana Dragojević i Anđela Radović.
Pored Vide Ognjenović, koja potpisuje tekst i režiju, autorski tim čine i Vladislava Kanington, scenografkinja, Marija Pupučevska, kostimografkinja, Damjan Jovičin, kompozitor, i Sonja Vukićević, koreografkinja.
21.02.2024. – www.blic.rs