Čini se da autori iz godine u godinu revitalizuju antičku ideju o trgu kao mestu susreta i razmene, pre svega duhovnih dobara, kaže Svetlana Ivanović, glavna urednica programa „Trg pesnika” u Budvi
Godinama unazad se na „Trgu pesnika”, budvanskom starogradskom trgu koji nosi ime zahvaljujući književnim programima festivala, što je samo po sebi važno, okupljaju književni poslenici i posvećenici, u stalnoj potrazi za krajnjim istinama o čoveku i svetu, temama svake velike književnosti. U razgovorima kako sa učesnicima programa tako i sa čitaocima u publici, čini se da autori iz godine u godinu revitalizuju antičku ideju o trgu kao mestu susreta i razmene, pre svega duhovnih dobara, kaže za „Politiku” Svetlana Ivanović, glavna urednica programa „Trg pesnika”, tradicionalne manifestacije „Grad teatar”, u okviru kojeg će do 21. avgusta biti predstavljena plejada umetnika pisane reči, i objašnjava kakav je to spoj književnosti i najstarije dame Mediterana: Budve:
– Kontinuitet susreta na trgu, besedništva i sabesedništva, sučeljavanja ali i usaglašavanja različitih stavova, ne samo da uvezuje današnje vreme sa vremenima nastanka grada Budve već i svakodnevno evocira i sredozemno kulturno iskustvo stalnih kretanja, dolazaka, odlazaka i povrataka, obnavljanja sećanja i razmene vesti o novim saznanjima, ali i potrebe za neposrednim razgovorima. Možda je upravo ta neposrednost i bliskost, u vremenu dominantno oblikovanom posredovanjem informacija i sklonošću masovnosti posebna vrednost ideje okupljanja zarad književnih razgovora na trgu, koju neobično cene ne samo posetioci programa i građani Budve već i autori, učesnici programa.
Gosti „Trga pesnika” tokom proteklih godina bili su, pored ostalih, Ronald Harvurd, Đerđ Konrad, Aleksandar Genis, Tadeuš Ruževič, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Matija Bećković, Dušan Kovačević, Svetlana Velmar Janković, Luko Paljetak, Andžej Stasjuk, Rafael Arguljol… Ovom reklo bi se beskonačnom spisku, ove godine pridružili su se: Matijas Enar, Igor Štiks, Radmila Petrović, Saša Radojčić, Milica Vučković, Vladislav Bajac…
– Da, kada pogledamo arhivu festivala, zaista deluje neverovatno da smo bili u prilici da na „Trgu” u Budvi sretnemo neke od najboljih pisaca savremene književnosti. Svakako da više udela u tome imaju urednici koji su se ranije bavili književnim programima festivala. I danas se trudimo da obratimo pažnju na dela koja su relevantna književno-umetnička činjenica i pokušamo da sa autorom organizujemo razgovor na „Trgu”. Ujedno, prateći savremenu književnu scenu, stičemo utisak da se nikada kao do sada nije pisalo, ali i da je, bez obzira na hiperprodukciju pisanog teksta, moguće prepoznati autore koji pišu dobru književnost. Da li su to značajni književnici poznati i stručnoj javnosti i čitalačkoj publici, da li su to mladi autori koji tek stupaju na književnu scenu, nije presudno. Važno je da njihovo delo jeste refleksija prvenstveno ideje o književnosti kao umetnosti reči, a da potom i govori o izazovima i dilemama savremenog čoveka, odnosno da nas se tiče. Pored toga što smo u prilici da neposredno razgovaramo sa piscima na „Trgu”, znamo i da se u razgovorima sa savremenim tumačima književnosti i kulture osvrnemo na tekovine kanonskih pisaca ranijih epoha ili da razgovaramo o autorima drugačijih umetničkih praksi i aspekata delovanja u kulturi, o čijem se delu i dalje promišlja. Tako smo prošle godine na „Trgu pesnika” obeležili 200 godina od rođenja Dostojevskog i Bodlera, dok smo ove, u saradnji sa ambasadom Kanade, bili u prilici da razgovaramo i o književnim vrednostima i kulturnom uticaju poezije Lenarda Koena.
Tokom 16 planiranih večeri ovoga leta na „Trgu pesnika” u Budvi razgovara se o razumevanju izazova čoveka, njegovog bića i bivstvovanja… Koga će još ugostiti i predstaviti publici do 21. avgusta, do kada traje ovogodišnje 36. izdanje „Grad teatra”, čiji podnaslov glasi „Osvajanje slobode”, a čiji je zaštitni znak, reklo bi se „Trg pesnika”, Svetlana Ivanović kaže:
– Pored autora koje ste pomenuli, tu su i pisci iz Crne Gore Mirko Jovanović, Tatjana Ćalasan, Ilija Đurović i Nikola Malović, koji se bez obzira na izrazitu različitost poetika, bave temom odlaska i potrebe mladih ljudi za prostornim ili duhovnim izmeštanjem, što bi svakako trebalo da nas nagna i na razmišljanje o nesavršenosti i nedovoljnosti trenutka savremenog okruženja. Gosti će nam biti i Laura Barna i Slobodan Vladušić, koji u svojim potonjim romanima, u romanu „Sve moje sestre”, odnosno „Omami”, tematizuju deo nasleđa srpske avangardne književnosti. I, polazeći od biografskih podataka iz života Rastka Petrovića, odnosno Miloša Crnjanskog, u savremenom srpskom romanu uspostavljaju kontinuitet sa delom najbolje tradicije srpske književnosti, dajući istovremeno mogući odgovor i na zapitanost nad okolnostima naših sudbina. Ujedno, na „Trgu pesnika” će biti predstavljena i nova izdanja koja možemo čitati kao teatrološku literaturu, pa ćemo govoriti o novoj knjizi Janka Ljumovića „Pozorište kao kapital” i o monografiji „Nikita Milivojević – ja ovde silazim” Olivere Milošević o pozorišnom učinku reditelja, delom upisanom i u istoriju festivala „Grad teatar”, a sa kojim je saradnja nastavljena i u ovoj festivalskoj godini, budući da je pred nama i premijera Šekspirovog „Magbeta” u njegovom režiji.
O tome koliko je delikatno istrajati na kvalitetu i negovanju dobre tradicije „Trga pesnika, naša sagovornica objašnjava:
– Zavređivati pažnju i poverenje publike i stručne javnosti iz godine u godinu svakako je jedan od najvećih izazova u odabiru programa svih festivalskih segmenata, pa i književnog. Uprkos nenaklonosti današnjeg sveta i ritma života duhovnim disciplinama i dalje postoji potreba malog broja pojedinaca da svoju zapitanost nad smislom ljudske sudbine iskaže pisanom rečju. Među njima je i značajan broj autora o čijim delima je važno i potrebno razgovarati, kako usled činjenice da kontinuirano dosežu ili pak prvim delima otkrivaju estetsku suštinu književno-umetničkog stvaranja, tako i usled kreiranja novih poetičkih uvida i mogućnosti iskaza o savremenom iskustvu. Iako su to autori koji dolaze iz različitih kulturnih sredina, bave se različitim temama, pripadaju različitim generacijama ili pak imaju različit odnos prema književnom nasleđu, što svetske, što nacionalnih književnosti, čini se da im je zajednička jedinstvenost i autentičnost, koja utiče na upućivanje poziva za učešće. Svakako da na odabir delom utiče i odgovornost prema ličnom čitalačkom iskustvu i profesiji, profesorima koji su uticali na formiranje znanja i ukusa, timskom radu u samoj instituciji, kao i odnos prema tradiciji samog „Trga pesnika” iz ranijih vremena.
Borka Golubović-Trebješanin
8.08. – Politika