Zatekli su me Goldonijevi karakteri

Pozorišni rukopis beogradske rediteljke Ane Tomović nije nepoznanica za crnogorsku publiku. Tokom sezone koja se upravo završila u Crnogorskom narodnom pozorištu, režirala je komad „Jerma“. To je bila njena prva režija u Crnoj Gori. No, prethodnih godina publika je ovu rediteljku upoznala kroz njene dramske postavke kojima je gostovala na budvanskom festivalu „Grad teatar“, poput prošlogodišnjeg „Zaljubljenog Šekspira“.

– Jedne godine se desilo da su čak tri moje predstave bile na festivalu „Grad teatar“, riječ je o predstavama „Brod za lutke“, „Prst“ i „Slučaj Vojcek/Hinkeman“. Budvanska publika je već bila u prilici da pogleda moje predstave, a prošle i ove godine su se nekako nadovezale jedna za drugom. Potrefilo se čak i u mojoj karijeri da su u pitanju dvije komedije koje po svom izrazu jako odgovaraju ovom festivalu tj. želji ovog festivala da se približi publici i da to sve zaživi u predivnom ambijentu na otvorenom. Čini mi se da su se obje predstave veoma dobro uklopile. Prostor između crkava je, zaista, idealan za ovu postavku predstave „Ribarske svađe“. Na to smo nekako i mislili tokom rada na predstavi jer smo znali da ćemo doći na festival – rekla je Tomović u intervjuu za „Grad teatar“.

• Šta je toliko interesantno rediteljima, glumcima, a i publici u tekstu Goldonijevih „Ribarskih svađa“, jer često se igraju u pozorištima?

– Mene su „Ribarske svađe“ zatekle, ja nikada nisam radila tu vrstu komedije. One su se snažno oslanjale na karaktere i tu sam otkrila neke nove stvari u svom zanatu. Ja sam reditelj koji se mnogo bazira na priči, a ne toliko na likovima. Ovdje je taj aspekt likova odnosno karaktera prevladao. S obzirom da cijela komedija proističe baš iz tih likova, ovdje su njihovi karakteri glavni nosioci radnje. Bilo mi je interesantno raditi na grupnim scenama u ovoj predstavi, sve je toliko međusobno uvezano i povezano da ne može jedno bez drugog. Takođe mi je zanimljiva emocija koju ova predstava sama sa sobom nosi kroz te likove.

• Da li je bilo teško osmisliti predstavu koja se igra na maloj sceni „Raša Plaović“, a da na umu imate i to da će se igrati na otvorenom prostoru i to na primorju gdje se i odvija radnja?

– Znali smo da ćemo je igrati na „Gradu teatru“ te smo stoga i scenografiju zamislili iz tog ključa. Jako smo željeli da se autentičnost scenografije uklopi u autentičnost ambijenta, to nam je bilo veoma važno i zato smo birali autentične materijale u izradi scenografije. Nikako nismo željeli da nam se dogodi to da predstava iz pozorišta padne na scenu Između crkava i da ne uspije da iskomunicira sa njom, tako da smo upravo budvansku scenu imali u glavi kada smo kreirali cijelu predstavu i drago mi je zbog toga.

• Kako vidite trenutnu pozorišnu scenu Srbije i regiona? Koje teme su zastupljene, a kojih bi, po Vama, moralo biti više?

– Meni je veoma uzbudljiva i srpska, ali i pozorišna scena u regionu. Smatram da se prave vrlo interesantne predstave. Imali smo puno reditelja koji su gostovali u beogradskim pozorištima, prošle godine je bilo mnogo hrvatskih, slovenačkih kao i jedan čuveni njemački reditelj. To je sve dalo određeni pečat beogradskom pozorištu tako da ga je učinilo još relevantnijim i uzbudljivijim, nego što jeste. Brojni klasici su prošle godine postavljani i to je, po meni, dobar znak. I Goldoni je klasika, a Narodno pozorište u Beogradu se odlučilo baš za ovaj tekst kako bi promovisalo svoju novu generaciju mladih glumaca i drago mi je zbog toga. Mislim da smo uspjeli da ovaj tekst približimo savremenoj publici odnosno da se jaz između teksta i sadašnjeg trenutka ne osjeti. Takođe, smatram da smo uspjeli da ga učinimo aktuelnim kroz ekološku priču.

• U Budvi je predstava dobila gromki aplauz, tekst i dijalekt su bliski publici na primorju. Kako je beogradska publika reagovala na „Ribarske svađe“ na nedavnoj premijeri?

– Baš jako dobro i mnogo sam srećna zbog toga. Mnogo smo i radili da bi to bilo upravo tako. Svi izlaze srećni, radosni, nasmijani i to mi je najdraže od svega.